„Evropska armija ostaje jedan dugoročni cilj, ali će ostvarenje, najverovatnije, pre doživeti moja deca. Sada se najpre radi o tome da se korak po korak jača evropska odbrambena unija. I Amerika želi da mi Evropljani postanemo jedna jaka snaga unutar NATO-a i da bi se to postiglo moraju pojedine nacije izaći sa konkretnom vojnom saradnjom, to čine Nemci i Holanđani“, rekla je Fon der Lejen.
Holandska ministarka odbrane Žanin Henis-Plashert upozorila je da danas pretnje i rizici ne poznaju granice i da u NATO-u nedostaje balans.
„Amerikanci uzimaju na sebe najveći deo tereta. Ako ponovo želimo balans, evropski saveznici moraju onda jače sarađivati. To najbolje funkcioniše ako mi to u praksi realizujemo“, rekla je holandska ministarka i dodala da zemlje koje imaju isti stav moraju biti zajedno.
Evropska armija: Mehurić od sapuna ili odgovor Rusiji
Stvaranje nove evropske armije, koju je u ovim kriznim vremenima predložio predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, tema je o kojoj u okviru nemačke politike postoje različita mišljenja.
Tu ideju je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen oberučke prihvatila i, uz podršku svoje holandske koleginice Žanin Henis-Pashert, formiranje vojske Evroljana označila dugoročnim ciljem.
Šta bi nova evropska armija mogla biti — mehurić od sapuna, odgovor Rusiji na ukrajinsku krizu ili samo jedno sredstvo politike, pitanja su koja se postavljaju o mogućoj novoj vojnoj moći Evrope o kojoj nemački političari, kao i u okviru iste partije, različito govore.
Prema ideji stvaranja evropske armije obavezu imaju nemačke vladajuće socijaldemokrate, kroz svoj izborni program. I za njih je izgradnja evropske armije dugoročni cilj, kaže se u krugovima te partije, prenose nemački mediji, navodeći da socijaldemokrate žele da takvu armiju kontroliše Evropski parlament.
Na drugoj strani, opet, dvojica vodećih političara opozicione nemačke partije „Zeleni“ su, za razliku od svog partijskog šefa Džema Ozdemira kome ta ideja nije strana, oštro kritikovali planove o stvaranju evropske armije.
Član Evropskog parlamenta iz partije „Zeleni“ Rajnhard Bitikofer i zamenik šefa poslaničkog kluba „Zelenih“ u Bundestagu, zadužen za spoljnu politiku Fritjof Šmit smatraju da je ideja o jednoj evropskoj armiji samo „lepi mehurić od sapuna“.
Bitikofer i Šmit su u jednom dokumentu, u koji je nemački dnevnik „Frankfurter algemajne cajtung“ imao uvid, prebacili Junkeru i fon der Lajen da su oni izraz „evropska armija“ definisali kao cilj, bez davanja bilo kakvih objašnjenja kako je taj cilj moguće ostvariti.
Oni tvrde da bi formiranje jedne evropske armije bilo moguće samo onda kada bi zemlje-članice Evropske unije bile spremne da na sigurnosnom i odbrambenom polju prihvate svaki gubitak suvereniteta, što su do sada uporno izbegavale.
Otpor iz pojedinih zemalja, članica EU, pri čemu je navedena Velika Britanija, mogao bi, tvrde ova dvojica iskusnih političara, tada da ugrozi ceo evropski projekat.
Bitikofer i Šmit smatraju da ideja evropske armije ne bi bila odgovor ni na „novu nacionalističku politiku moći Rusije“, niti na krizu na sredozemnoj obali Afrike i zalažu se za to da se napredak u efikasnosti evropske sigurnosne politike postigne kroz jaču saradnju nacionalnih armija.
Oni su uverenja da bi jedna takva armija imala posledice po profil njihove partije o spoljnoj politici i da bi, ukoliko bi britansko i francusko nuklearno nauražanje postalo sastavni deo vojske Evropljana, to za zelene bilo neprihvatljivo.
Osim toga, ovi političari upozoravaju na opasnost da bi, ukoliko bi nastala efikasna evropska armija, EU bi mogla da izgubi svoj potencijal „meke sile“ što ju je razlikovalo od klasičnih velikih sila.
I na kraju, Bitikofer i Šmit su izrazili zabrinutost da jedan takav veliki vojni aparat ni na jednom nivou ne bi podlegao efikasnoj parlamentarnoj kontroli i, kao argument protiv formiranja armije Evroplljana naveli i razlike među samim Evropljanima u odnosu na vojsku — od austrijske neutralnosti do shvatanja vojnih inostranih misija u drugim evropskim zemljama, kao legitimnog sredstva spoljne politike.
