Sada popularni pevač i glumac, priznati ruski umetnik Oleg Kuhta kaže da je u „prošlom životu" bio je oficir specijalnih snaga.
Posle srednje škole stupio je u Rjazansku desantnu vojnu školu, a nakon školovanja služio je širom sveta, između ostalog, i u sklopu mirovnih snaga Drugog bataljona UN i u Hrvatskoj od 1992. do 1993. godine.
Prolazeći tada „uzduž i popreko", od Iloka do Klisa i Vukovara, Oleg je čuo pesmu koja ga je ganula i potrudio se da je nauči. Po povratku u Rusiju i sam ju je izvodio mnogo puta uz gitaru. Za učešće na Festivalu vojničkih pesama, njegov drug muzički urednik i aranžer Andrej Kuharenko, sa velikim zadovoljstvom je napravio novi aranžman za ovu pesmu.
Kuhta smatra da je „tajna" popularnosti ove pesme u Rusiji zbog toga što je, kako sam kaže, „melodična i interesantna".
„Tema je naša, slovenska i veoma aktuelna za nas, za Rusiju. Ljudi razumeju jer je jezik sličan, lepa melodija i tema „kupuju" slušaoce.", ističe Kuhta.
Ipak, on kaže da malo ko u Rusiji zna da je pesma u vezi sa Prvim svetskim ratom, dodajući da ga ljudi često zovu i posebno pitaju za reči pesme.
„Tamo daleko" nije samo na repertoaru Olega Kuhte. Čuveni Državni akademski kubanski kozački hor srpsku pesmu izvodi već neko vreme. Umetnički direktor velikog hora Viktor Gavrilovič Zaharčenko seća se njihovog nastupa na Kosovu pre više od 20 godina.
„Pevali smo `Tamo daleko`. Zapravo, nismo je samo pevali. Gotovo smo plakali. I publika je plakala, kao da se solidarisala sa nama. To su bile suze koje su simbolisale sećanje, uspomenu, duboke doživljaje. Horu sam govorio: `Ne plačite, pevajte`… Jer kada čovek plače, teško peva…", kaže Viktor Gavrilovič.
Prema njegovim rečima, horisti su celu situaciju tada na Kosovu doživeli kao svoju veliku tragediju.
„Za nas Srbija nije nekakva daleka zemlja, već su Srbi naša braća o kojima mnogo znamo.", dodaje on.
Ruska pomoć Srbiji u Prvom svetskom ratu jedna je od najvećih pomoći Kraljevini Srbiji tokom Velikog rata. Carska Rusija pružila je Srbiji kako političku, tako ekonomsku i vojnu podršku, a iz Rusije su u Srbiju, preko Dunava, stizali čitavi konvoji vojne opreme, hrane, ljudstvo, bolnička oprema.
O tome se, kako kaže Zaharčenko, nažalost, mnogo manje zna u odnosu na pomoć koju je Francuska tada pružila Srbiji.
Viktor Gavrilovič kaže da je pre 15 godina komponovao muziku za pesmu „Rodna Srbija", za koju je stihove još 1914. godine napisao pravoslavni pukovski sveštenik Konstantin Obrazcov.
„Rodna Srbijo, sestro Rusije velike
Kakav težak krst nosiš na sebi
Pod udarom horde nemilososrdne i divlje
Ti krvariš u mučnoj borbi…."
Viktor Gavrilovič je muziku komponovao u trenutku kada je NATO bombardovao Srbiju i tada je pomislio da se i nakon 100 godina skoro sve isto dešava.
„Koristim priliku da srdačno pozdravim srpski narod u ime Državnog kubanskog akademskog kozačkog hora. Mnogaja, braćo Srbi, mnogaja vam ljet!“, poručuje Viktor Gavrilovič za kraj.
