Ako vam uživanje u prolećnom suncu i toplim danima kvari neprestano kijanje, svrab očiju, sekrecija iz nosa i drugi neprijatni simptomi, najverovatnije nije reč o običnoj prehladi, već o alergijskoj reakciji.
Alergolog dr Rajica Stošović sa Klinike za alergologiju i imunologiju KCS, za Sputnjik objašnjava kako prepoznati simptome alergija disajnih puteva i kako se sa njima boriti.
Osetljivost na alergene koji se pojavljuju u sezoni proleća, manifestuje se, pre svega, na disajnim putevima. Ove bolesti su poslednjih decenija, a naročito poslednjih godina, jako učestale, a njihov broj je svakog dana u porastu.
Takođe, one imaju ogroman, kako medicinski, tako i socijalni i ekonomski značaj, jer predstavljaju orgoman društveni problem, kaže dr Stošović.
Broj alergija je u poslednje tri decenije utrostručen, pa danas imamo pravu epidemiju i one su postale bolest 21. veka, upozorava dr Stošović.
Skoro svako dete rođeno u Evropi ima neki oblik alergije, a prognoze govore da će 2021. godine, alergije disajnih puteva biti vodeći uzročnik oboljevanja u svetu i predstavljati najučestalije hronične nezarazne bolesti, ispred danas vodećih koronarnih bolesti.
Kako ih prepoznati?
Kvalitet života ljudi koje muči ovo oboljenje je u velikoj meri narušen. Neprijatni simtomi ometaju ih u svakodnevnim aktivnostima, često uzrokuju malaksalost i pospanost, smanjuju koncentraciju za obavljanje svakodnevnih i radnih zadataka. Kod dece koja su alergična često se javlja nemogućnost da normalno uče, prate nastavu ili da uživaju u igri.
Alergološkim ispitivanjima potvrđuje se alergijska priroda ovih simptoma. Reč je o detektovanju osetljivosti na neke od alergena putem krvi, odnosno in vitro testovima, kao i in vivo testovima, odnosno probama na koži pacijenata. Na osnovu kliničke slike i pozitivnih testova koji potvrđuju alergijsku prirodu bolesti, uvodi se odgovarajuća terapija.
Alergije disajnih puteva obuhvataju alergijski konjuktivitis, alergijski rinitis i alergijisku bronhijalnu astmu. Podjednako ugrožavaju gotovo čitavu populaciju, odnosno njihova učestalost je skoro jednako zastupljena u svim starosnim grupama.
Glavni uzročnici — genetika, način života i okruženje
Uzorčnici alergijskih reakcija najčešće potiču od biljaka, jer se polenov prah prenosi vazduhom, pa se alergijske reakcije krajem aprila učestalo javljaju.
Takođe, osobe koje u nekom trenutku svog života ispoljavaju alergijsku reakciju, za to najverovatnije imaju neku naslednu predispoziciju.
Praksa međutim pokazuje da veliki broj pacijenata ima simptome alergije disajnih puteva, iako nema nikoga u porodici ili među bližim srodnicima koji imaju tu vrstu problema, kaže dr Stošović.
Kod njih se sklonost ka oboljevanju javila kao posledica načina života i faktora okoline.
„U porodicama je danas sve manje dece i sve je manje izvora bakterijskih infekcija u dečjem uzrastu. U lečenju je prisutno sve više antibiotika, uslovi stanovanja su gotovo sterilni, pa nemogućnost organizma da se susretne i prokuži bakterijama u tom uzrasnom dobu, zapravo daje predispoziciju da naš imuni sistem neadekvatno reaguje na spoljne faktore i da uslovi nastanak alergija“, ističe dr Stošović.
U okruženju je prisutan sve veći broja zagađivača — dima, smoga, prašine, kao i polena koji spadaju u najveće globalne aerozagađivače, što predstavlja faktor rizika za nastanak alergija. Život u urbanim uslovima, specifičan kvalitet vode i hrane koju unosimo, takođe u velikoj meri doprinosi nastanku alergija, kaže naš sagovornik.
Borba protiv alergija — od lekova do promene navika
Krajem 20. veka na ovom problemu radio je veliki broj istraživača i naučnika, pa se danas govori o tri globalne strategije za borbu protiv alergija.
Prva, preventivna mera je predupređivanje kontakta sa uzročnicima njihovog nastanka.
„U sezoni kada je visoka koncentracija polena u vazduhu, osobe koje su alergične u prirodu treba da izlaze pod terapijom, a po povratku polen treba ukloniti tuširanjem i pranjem odeće. Klima uređaji u stanu, automobilu ili poslovnom prostoru treba da sadrže filter za polen, a prostorije treba provetravati kasno popodne i noću, kada koncentracija polena nije visoka“, poručuje dr Stošović.
Jaki alergeni takođe mogu biti i kućna prašina, grinje i kućni ljubimci, pa ih uklanjanjem vunenih prekrivača, itisona i tepiha treba eliminisati iz prostora u kojem boravimo.
Međutim, moderna borba protiv alergija zasniva se na savremenoj farmakološkoj terapiji, koju određuje specijalista — alergolog, nakon postavljene dijagnoze, kaže dr Stošović.
Treća globalna strategija u borbi sa alergijama je imunoterapija, odnosno primena vakcina koje ne samo da otklanjaju simptome, već i uzrok alergija, primoravajući organizam da stiče toleranciju na alergene koji izazivaju bolest.
Dr Stošović kaže da na taj način imamo mogućnost trajnog izlečenja i istovremeno smanjujemo potrebu za lekovima.
Imunoterapija se, sa velikim uspehom, može primeniti već kod dece od 5 godina, dok je gornja granica za njenu primenu 65 godina.
Danas se kombinuju sve tri strategije i uveliko se postižu značajni rezultati, pa se kvalitet života bolesnika, koji je u velikoj meri narušen ovom bolešću, značajno poboljšava, kaže naš sagovornik.
Zahvaljujući ovim merama, poslednjih godina gotovo da je promenjen karakter alergija disajnih puteva, one su stavljene pod kontrolu, a njihov tok je promenjen.
„To na žalost još uvek nije dovoljno, ali jeste veliki napredak u sagledavanju mogućnosti da se izborimo sa ovom pošasti 21. veka“, zaključuje dr Stošović.
