Bridlav je ranije rekao da obezbeđivanje ofanzivnog oružja Ukrajini treba da bude osnovni pristup SAD za uspostavljanje mira u Ukrajini.
„Upotrebio sam te reči, a nisam ni bio svestan da sam to rekao. Ono o čemu govorimo je odbrambeno oružje“.
Američki predsednik Barak Obama ne slaže se sa tim da se Ukrajini pruži takva vrsta pomoći, tvrdeći da bi ona mogla dovesti do većeg krvoprolića i eskalacije sukoba.
Prema rečima američkog generala, njegov stav o isporuci oružja Ukrajina se nije promenio, pa je neophodno uzeti u obzir i takve opcije.
Sukob na jugoistoku Ukrajine počeo je sredinom aprila prošle godine kada je Kijev pokrenuo vojnu operaciju protiv pristalica nezavisnosti Donjecke i Luganske narodne republike koji su odbili da priznaju novu vladu.
U vojnoj operaciji je, prema podacima Ujedinjenih nacija, poginulo je više od 6.000 ljudi.
Lideri Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke sastali su se u februaru, u Minsku i potpisali sporazumom o prekidu vatre između Kijeva i samoproglašenih DNR i LNR. Dogovor je takođe predvideo i mere usmerene ka decentralizaciji vlasti u Ukrajini, kao i veću autonomiju ovih republika.
Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je nedavno, ocenjujući stanje u Ukrajini, rekao da ukoliko se ne bude poštovao Minski sporazum, „situacija u najkraćem roku da može da izmakne kontroli“.
