Robotizovano odelo će moći da se kontroliše moždanim talasima, a vojnici u toj opremi će moći i da pomeraju i bacaju teške objekte, kao i da skaču mnogo više nego obična pešadija.
Šef sektora za razvoj medicinske opreme iz ruske kompanije „Rosteh“ Aleksandar Kuliš smatra da će u narednih pet godina biti predstavljen prvi neuroelektronski interfejs koji će omogućiti kontrolu eksoskeletona putem moždanih talasa. Prema njegovim rečima, elektroimpulsi iz mozga biće dovoljni da pokreću veštačke ekstremitete na robotizovanim odelima.
Reč eksoskeleton (iz grčkog éxō „spoljni“ i skeletos „skelet“) zapravo predstavlja spoljni skelet koji će pomagati i štititi ljudsko telo.
Ova vrsta opreme je, naime, osmišljena da se koristi u vojne svrhe, kako bi vojnici bili u mogućnosti da nose velike kilaže, ali i da budu jači i izdržljiviji u borbi. Sa druge strane, eksoskeletoni će moći da se koriste i u civilne svrhe, a pogotovu će biti od velike koristi vatrogascima, kao i spasiocima u rizičnim operacijama.
Priroda je sama uredila da mnoga živa stvorenja imaju na sebi eksoskeletone. Činjenica je da čak 98 odsto životinja na našoj planeti su beskičmenjaci, dok 95 odsto uopšte ni nema koštanu građu.
Svi beskičmenjaci štite sebe nekom vrstom oklopa, odnosno eksoskeletonom. Uloga oklopa je da štiti meko tkivo ali i da omogući da se mišić poveže sa tom tvrdom strukturom.
Pored toga, eksoskeletoni na životinjama u stanju su da budu i vodonepropustivi što onemogućava stvorenjima da se osuše.
Pojedini insekti, poput skakavaca, buba-švabi i škorpiona su savršen primer živih bića na našoj planeti koji su opremljeni eksoskeletonima.
Pored insekata, eksoskeletonima su opremljeni i rakovi, krabe, jastozi, kao i mnogi drugi mekušci poput puževa, školjki, hitona, itd.
