Prema Bojanu Klačaru iz CESID-a, Vučić je iz tri razloga pomenuo smanjenje broja poslanika. Prvi je da na taj način želi da pripremi javnost na izmenu Ustava, budući da ta odredba oko broja poslanika zahteva podršku i dve trećine u Narodnoj skupštini i potvrdu na referendumu.
Drugi razlog — posebno u kontekstu činjenice da je premijer rekao kako je to dugoročan proces od dve, tri godine — jeste da će se možda razmišljati i o nekim korekcijama izbornog sistema. Treći razlog, navodi Klačar, može biti čisto politički.
Po njegovom mišljenju, priča u vezi sa smanjenjem broja poslanika je generalno zanimljiva i prijemčiva tema za biračko telo u Srbiji imajući u vidu negativnu percepciju poslanika koja postoji kod većine građana i percepciju kod tih istih građana da se u Narodnoj skupštini na ime troškova poslanika daju velika sredstva.
Reforma političkih institucija
Profesor političkog sistema na Fakultetu političkih nauka Milan Jovanović podseća za Sputnjik da se o smanjenju broja poslanika raspravlja čitavu deceniju, a da ju je premijer Vučić verovatno istakao kako bi naglasio da će se baviti i nekim drugim institucionalnim pitanjima, osim problema u ekonomiji koje želi da rešava.
„Ako sam dobro razumeo premijera, on je rekao da će težiti oštem konsenzusu. Pretpostavljam da ovo pitanje ne treba izvlačiti iz konteksta, već da bi ga trebalo posmatrati u kontekstu promena Ustava. A ako se menja Ustav, onda bi trebalo otvoriti kompletnu promenu Ustava“, napominje profesor Jovanović.
Prema njemu, broj poslanika treba reformisati u sklopu seta političkih institucija i organizacije vlasti, položaja Skupštine, Vlade, njihovog odnosa, predsednika Republike. Ove promene, smatra profesor Jovanović, nisu samo pitanje broja poslanika, već će se verovatno ticati i položaja poslanika.
„Ne samo da li će oni biti angažovani u punom radnom vremenu ili će biti, kao sada, veliki broj statista. Kakav će biti izborni sistem? Da li će naglasiti veću autonomiju poslanika kao narodnog predstavnika ili će on biti isključivo vezan kao stranački delegat i predstavnik“, pita se Jovanović.
„Nauka kaže da broj poslanika u centralnom predstavničkom telu treba da odgovara kubnom korenu iz ukupnog broja stanovnika, pa bi to u Srbiji bilo 200 i neki poslanik“, pojašnjava profesor Jovanović.
On naglašava da je ovo važno pitanje za političko predstavništvo, ali i da ono otvara niz drugih pitanja.
„Ako smanjite broj poslanika hoćete li omogućiti dobru političku reprezentativnost cele teritorije i svih političkih grupacija. Kakav ćete izborni sistem primeniti da izaberete taj broj poslanika? Kakav će biti status tih poslanika?“, konkretizuje Jovanović.
Kakav je izborni sistem potreban Srbiji
Imajući u vidu broj stanovnika, Srbija, prema Bojanu Klačaru, može imati i manje poslanika nego sada, ali su od broja poslanika, ističe Klačar, važnije neke druge stvari. Pre svega bi trebalo rešiti kakav koncept izbornog sistema želimo.
On dodaje i da bi trebalo napraviti sistem gde bi bilo koji broj poslanika, nakon eventualne promene Ustava bio odgovorniji i transparetniji u radu prema građanima.
„Sistem u Srbiji je takav da je danas potpuno svejedno da li vi imate u Skupštini 100, 150, ili 200 poslanika pošto manje-više sve grupe i poslanici glasaju onako kako se to dogovore u poslaničkim grupama, a vrlo često onako kako je odlučilo najuže rukovodstvo stranke“, precizira Klačar.
