Na današnjem ročištu predstavljeni su pisani dokazi, među kojima su stenogramske beleške sa suđenja, dopisi vlada Velike Britanije i SAD, kao i izveštaji Državne komisije za otkrivanje tajnih grobnica.
Neposredno pre početka suđenja u sudnici se dogodio incident, kada je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, bez povoda, uputio više uvreda jednoj od osnivačica i koordinatorki nevladine organizacije Žene u crnom Stanislavi Zajović.
Nakon nekoliko Šešeljevih uvredljivih komentara o njenom fizičkom izgledu, sudski stražar ga je opomenuo, ali mu je lider radikala odgovorio: „Ko si ti da mene ućutkaš“.
Zajovićeva je rekla da su pretnje i uvrede koje su joj upućene kontinuitet u praksi ultradesničarskih organizacija — blaćenje onih koji se bore protiv fašizma i zalažu za mir u regionu.
Prema njenim rečima, sudnica je danas trebalo da posluži za estradu.
„Poziv na odstrel nije ništa u poređenju sa onim što je taj zločinac radio sa civilnim stanovništvom u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Hrvatskoj“, rekla je ona i dodala da to pokazuje i koliko je opasna i sama pomisao „na rehabilitaciju ratnog zločinca Dragoljuba Mihailovića“.
Završne reči u postupku za rehabilitaciju zakazane su za 12. maj, dok se saopštenje odluke očekuje 14. maja.
Zastupnik podnosilaca zahteva za rehabilitaciju Mihailovića, advokat Zoran Živanović, rekao je da očekuje da će akt o rehabilitaciji biti donet.
„Očekujem da će biti usvojen zahtev za rehabilitaciju na osnovu izvedenih svih pisanih dokaza, svedoka i veštaka koji su govorili u prilog tome“, istakao je on.
Zahtev za rehabilitaciju Mihailovića su 2006. godine podneli njegov unuk Vojislav Mihailović, profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Smilja Avramov i Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet i Udruženje Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Zahtevom je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt zbog kolaboracije s nacističkim okupatorima i kojom su mu oduzeta sva građanska prava.
Postupak za rehabilitaciju počeo je 16. septembra 2010. godine, ali je u dva navrata došlo do zastoja u procesu.
Prvi put se čekalo utvrđivanje dana streljanja Mihailovića, a drugi put jer je Savez antifašista Srbije podneo krivične prijave protiv dva svedoka zbog lažnog svedočenja.
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu kao datum Mihailovićeve smrti utvrđen je 17. jul 1946. godine.
