Ispitanicima je kao odgovor na pitanje o značaju koji je imala u pobedi bilo ponuđeno pet opcija — Velika Britanija, Sovjetski Savez, Sjedinjene Američke Države, „neka druga vojska“ i „nemam stav“. Samo 13 odsto anketiranih ključnu ulogu u oslobađanju Evrope pripisalo je Crvenoj armiji. Najveći broj ispitanika koji je dao taj odgovor na pitanje je iz Nemačke (17 odsto), a najmanje iz Francuske (8 odsto), a da je SSSR odigrao ključnu ulogu smatra 13 odsto Britanaca.
U zavisnosti od zemlje u kojoj je sprovedena anketa, od 19 do 34 odsto stanovnika nije moglo da odgovori na pitanje o tome ko je najviše doprineo oslobođenju Evrope u Drugom svetskom ratu. Samo 2-3 odsto ispitanika u svakoj zemlji smatra da su ključnu ulogu u oslobođenju Evrope odigrale neke druge oružane snage.
Anketa je sprovedena između 20. marta i 9. aprila u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj. Uzorak je iznosio 3.000 ljudi (po hiljadu iz svake zemlje) različitog uzrasta, pola i mesta u različitim regionima ovih zemalja.
Prema različitim ocenama, Crvena armija je oslobodila skoro 50 odsto teritorije savremenih evropskih država, ne uzimajući u obzir savremeni evropski deo Rusije, i imala mnogo više ljudskih gubitaka u odnosu na saveznike. Ukupan broj stanovnika zemalja koje je oslobodila Crvena armija iznosio je više od 120 miliona ljudi u 16 danas nezavisnih zemalja Evrope. Zajedno sa saveznicima, vojska SSSR-a je učestvovala u oslobađanju još šest zemalja.
Vodeći stručnjak naučnog sektora izvršne direkcije Ruskog vojno-istorijskog društva Konstantin Pahaljuk smatra da je od svih ovih cifara najvažnija ta od skoro 25 odsto ljudi koji ne mogu da odgovore na tako jednostavno pitanje — Ko je odigrao ključnu ulogu u oslobođenju Evrope.
„To po meni pokazuje da je za savremene Evropljane Drugi svetski rat već nekakva daleka istorija, koja se već nalazi van granica svakodnevnog i aktuelnog. Na primer, prema poslednjim anketiranjima u Nemačkoj, većina mladih ne zna šta je Aušvic. Tačnije, sećanje na Drugi svetski rat bledi iz svesti Nemaca. Isti procesi se odvijaju i u drugim zemljama. Pored toga, na mišljenje Evropljana ozbiljan uticaj vrše i Sjedinjene Američke Države: ne treba zaboraviti da su oni snimili mnogo filmova o tome kako su pobeđivali u tom ratu. Mi takođe imamo filmove, ali problem je u tome što se u Evropi prikazuju američki filmovi, a ne naši“, objašnjava Pahaljuk.
Potpredsednik IO SPS-a Branko Ružić kaže za Sputnjik da revizija istorije prosto nije moguća.
„Jasno je da je SSSR pre ulaska Nemačke u Drugi svetski rat imao pre svega ekonomski i politički pakt sa tadašnjom Nemačkom na osnovu sporazuma Molotov-Ribentrop (Pakt o nenapadanju između Nemačke i SSSR-a prim.aut.), ali je upravo Sovjetski Savez bio taj koji je poneo taj bajrak slobode ne samo u Evropi već i u čitavom svetu. I zapadne sile, poput Amerike i Britanije, odigrale su tu, naravno, veliku ulogu, a na taktičkom planu i mali narodi, poput Srba ili jugoslovenskog naroda. Takva istraživanja nisu u funkciji valorizovanja svega onoga što je urađeno u Drugom svetskom ratu i ne koriste nikome“, kaže Ružić.
On dodaje i da naša pozicija nije takva da se stavljamo na bilo čiju stranu, jer, podseća on, istorijski je poznato da su obe strane bile protiv Nemačke.
„Da se mi u 21. veku bavimo time — nama kao malom narodu to nije potrebno. Potrebni su nam dobri odnosi i sa Amerikom i sa Ruskom Federacijom, a svoje probleme, ako ih imaju, ove dve zemlje će rešiti nekom drugom, višem nivou“, naglašava Ružić.
„Naravno, to što na Zapadu ne znaju istoriju, i ljudi koji žive u zemljama gde je sprovedeno anketiranje ne poseduju objektivna znanja, to obeshrabruje. Obeshrabruje i činjenica da su tada naši očevi i dedovi uspeli da izvou pobedu, a danas mi ne možemo da odbranimo tekovine te pobede. Nažalost, danas nema istorijske pravde. Što je i pokazalo ovo anketiranje“ — rekao je Sputnjiku pravobranilac, rukovodilac Centra za pravnu pomoć „Moskva-Rusi“ Mihail Jofe.
„Na poglede Evropljana utiče i nivo i dominacija politike koju u tim državama sprovode prema Rusiji: ne samo da prećutkuju istorijske činjenice, već ih i izopačuju” — smatra pravnik.
Ojgen Nojber, predstavnik društva Berlinski prijatelji naroda Rusije:
„Prema zvaničnim podacima oko 64 odsto stanovništva čitave Nemačke smatra 8. maj danom oslobođenja. Tumačenje iskrcavanja američkih trupa na obalu Nromandije kao odlučujućeg događaja za pobedu nije ispravno. Ovo tumačenje je čedo hladnog rata. Svi oni koji su zainteresovani za autentičnu percepciju istorije ne sumnjaju da su Bitka za Moskvu, herojska borba za Staljingrad, tenkovska bitka kod Kurska, koja je vratila inicijativu u ruke sovjetske armije, prelomne tačke koje su predodredile poraz fašističke Nemačke. Prema mom uverenju i uverenju mnogih istoričara, Rusija, sovjetski narod, postigli bi pobedu i bez pomoći SAD, mada po cenu još većih žrtava. Mi smo zahvalni svima, kako zapadnim saveznicima, tako i učesnicima francuskog ilegalnog pokreta, ali odlučujući doprinos pobedi nad fašističkom Nemačkom je dala Crvena armija. Ne nemačkom jeziku postoji poslovica čiji smisao se može preneti ovako: Činjenice su tvrdoglava stvar. Svaki istoričar zainteresovan za istinu u datom trenutku raspolaže ogromnom količinom arhivskog materijala koji govori da je najveće gubitke nemačka armija pretrpela upravo na istočnom frontu. To su prosto činjenice, to se ne može poreći, a ignorisati ove činjenice znači izokretati istoriju. Smatram da savremena promena evropske politike prema Rusiji i napadi medija koji odatle proističu protivreče interesima naroda EU. Loše je kada se ne uzimaju u obzir činjenice. Istina se ne može dugo sakrivati“.
