Saradnja Rusije i Kine — noćna mora Amerike

„Politika SAD doprinosi zbližavanju Kine i Rusije, što može da se pretvori u ’najgori košmar‘ Vašingtona“, kaže Kraus u intervjuu za Sputnjik.

Prema njegovim rečima, Amerika, u svetu koji sve više postaje multipolaran, gubi status prve ekonomije, dok zemlje u razvoju „brzo stiču poene“.

On ističe da su na tom putu Sjedinjene Američke Države napravile veliku grešku.

„Umesto da pokuša da privuče Peking na svoju stranu postepenim uvećanjem udela Kine u međunarodnim finansijskim institucijama, Vašington je naveo Kinu na pomisao da stvori paralelne institucije“, istakao je on.

Pri tome, kako kaže Kraus, očigledno je da Kina teži da stvori sistem koji joj je povoljniji — ona se distancira od dolarskog sistema i stvara organizacije koje konkurišu finansijskim institucijama pod kontrolom SAD, kao što su Svetska banka i MMF.

„Istovremeno napadajući Rusiju i težeći da suzbiju Kinu, SAD doprinose savezu između ove dve zemlje, što može biti njihova najgora noćna mora“, dodao je Kraus.

Ekspert je podsetio da je 1945. godine Amerika činila nešto više od 50 odsto svetskog BDP-a, pa je bilo logično da Vašington stvori sistem koji je će služiti kao osnova za novi svetski finansijski poredak.

„U prirodi velikih sila je da tako rade, pa Sjedinjene Države nisu ni prve, ni poslednje“, kaže Kraus.

Važno je, prema njegovim rečima, napomenuti da Amerika danas čini oko 20 odsto svetskog BDP-a, dok se Kina pojavljuje kao najveća ekonomija, izvor globalnog privrednog rasta, najveći uvoznik industrijskih roba, a sve više i kao najveći izvor investicionog kapitala širom sveta.

Ekspert je dodao i da je po paritetu kupovne moći ekonomija ove azijske zemlje postala nešto jača od ekonomije SAD.

Razumljivo je, smatra dalje Kraus, zbog čega Kina teži da stvori sistem koji će joj biti od koristi, istovremno se udaljavajući od sistema trgovine zasnovanog na dolaru, a uspostavljajući finansijske institucije koje će moći da pariraju organizacijama koje su pod rukovodstvom SAD, poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Razvojne banke i drugih.

Na inicijativu Kine, prošle godine je formirana Azijska banka infrastrukturnih investicija. Cilj banke je finansiranje infrastrukturnih projekata u regionu Pacifičkog dela. Osnivački kapital banke iznosi 100 milijardi dolara. Kako je saopštilo Ministarstvo finansija Kine, do sada ima 57 država osivača banke, a među njima je i Rusija.

Eksperti vide Azijsku banku infrastrukturnih investicija kao potencijalnog konkurenta Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci.

Posle saopštenja o uspesima Azijske banke infrastrukturnih investicija, američki ministar finansija Džejkob Lu je upozorio da međunarodnim finansijskim organizacijama u SAD, kao što su Svetska banka i MMF, preti gubitak poverenja.