Ukrajinci su spremni da sede u zatvoru zbog izbegavanja vojne službe, samo da ne učestvuju u ratnim dejstvima na istoku Ukrajine, piše Vašington post.
Onima koji izbegavaju vojni rok i dezerterima preti zatvorska kazna od dve do pet godina, ali to Ukrajince ne zaustavlja.
„Radije ću odležati tri godine u zatvoru, gde će me hraniti i gde ću biti bezbedan, nego da odem u vojsku. Ova Vlada je godinu dana na vlasti, ali mi i dalje treba dva dana da radimo da bismo kupili veknu hleba. Ne želim da se borim za takvu vlast“, prenosi list reči 26-godišnjeg radnika Andreja, koji je vojni poziv dobio u martu.
Andrej živi u Slavjansku, koji je sredinom aprila prošle godine i do početka jula bio pod upravom ustanika, a kasnije ga je zauzela ukrajinska armija. Od 40 Andrejevih poznanika koji su dobili vojni poziv samo se jedan sprema da ratuje.
„Borili smo se za nezavisnost, za pravo da živimo i radimo u sopstvenom regionu. Kada je došla armija, pucala je u nas čitava dva meseca. I sad ja treba da idem da se borim za nju? Ne mislim tako“, kaže Andrej.
Čak i oni Ukrajinci koji su učestvovali u protestima krajem 2013. i početkom 2014. ne žele da idu u armiju jer se plaše za život.
„Odavno sam odlučio da ne odgovorim na poziv. Apsolutno me ne zanima da učestvujem u tom konfliktu. Oni (vlast i vojna komanda) treba da deluju efikasnije kako bi smanjili gubitke. Ne želim da popunjavam spisak žrtava“, izjavio je 25-godišnji Igor, saradnik jedne kijevske nevladine organizacije.
Ukrajinska armija suočena je s problemima među kojima je podmićivanje članova mobilizacione komisije i neefikasan sistem izbora i pripreme novih vojnih kadrova. Pored toga, porodice ubijenih vojnika često treba da se bore da bi dobile obećanu podršku države.
„Ne razumemo za šta se borimo, Vlada ne objašnjava ljudima ciljeve tog rata“, izjavio je za list vojni analitičar Aleksej Arestovič koji dodaje da se konflikt u Ukrajini, čak i posle godinu dana trajanja, zvanično ne naziva „ratom“.
Ranije su mediji preneli da je mobilizacija u Ukrajini, objavljena početkom 2015. godine, propala. Žitelji Ukrajine počinju da shvataju „realnu, užasavajuću“ cenu rata. Po njihovom mišljenju, konflikt iz aprila 2014. godine pretvorio se u „krvavi, iscrpljujući masakr", koji je već odneo između pet i pedeset hiljada života.
Mnogi mladi Ukrajinci više vole da dobiju status izbeglice u Rusiji. Tako se, prema podacima ruskih vlasti, na teritoriji Ruske Federacije nalazi gotovo 1,3 miliona građana Ukrajine koji otvoreno govore da su tu kako bi izbegli vojni poziv.
