„Vlasti u Srbiji već su preduzele važne korake kako bi se započela primena preporučenih reformi“, ocenjuje se u najnovijem redovnom kvartalnom izveštaju EK, iako je Srbija podatke o merama fiskalne konsolidacije dostavila Briselu tek 13. marta ove godine, prenosi dnevni list Politika.
EK je procenila da će mnoge mere svoje efekte dati u toku ove godine, a cilj je da se do kraja 2017. godine manjak u državnoj kasi svede na 3,8 odsto BDP-a.
Za razliku od izveštaja o napretku, autori izveštaja Evropske komisije se uzdržavaju od vrednosnih ocena i iznose samo tvrdnje na osnovu onog što su uočili.
Mere fiskalne konsolidacije, koje se odnose na period od 2015. do 2017. godine, Srbija je EK dostavila u martu — navodi se u ovom dokumentu, ali i pored toga autori izveštaja program mera ocenjuju kao prihvatljiv i zaključuju da je njime u narednom trogodišnjem periodu planiran prosečni godišnji rast privredne aktivnosti od oko jedan odsto.
U kvartalnom izveštaju EK konstatovano je da je na kraju prošle godine minus u budžetu bio 6,7 odsto BDP-a, uz podsećanje da je krajem 2013. bio je 5,5 procenata BDP-a.
Primećuje se da je konačan rezultat ipak niži od planiranog prvobitnim budžetom i rebalansom.
„Rezultat koji je bolji od očekivanog proizašao je kao posledica činjenice da su kapitalni izdaci realizovani u znatno nižem obimu od planiranog, kao i zbog neisplaćenih otpremnina, jer je proces restrukturiranja kasnio“, ocenjuje EK u izveštaju.
Autori izveštaja navode da su budžetska kretanja u prva dva meseca ove godine pozitivno iznenađenje, jer je na kraju februara u državnoj kasi ostao višak od 4,7 milijardi dinara.
Ukupni prihodi povećani su za osam, dok su neporeski prihodi veći za čak 60 procenata, a zabeležen je i rast prihoda od akciza na duvan (22,2 odsto), prihodi od carina veći su za devet procenata, dok je uvozni PDV veći za 7,9 odsto.
Sa druge strane, ukupni rashodi bili su manji za 4,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kao i izdaci za plate koji su bili niži za 14,9, a za penzije 3,6 odsto.
Procena EK o ukupnim državnim dugovanjima donekle se razlikuje od zvanične procene Ministarstva finansija, jer se u izveštaju EK navodi da je javni dug na kraju februara dostigao 72,3 odsto BDP-a, odnosno svega onoga što privreda i građani stvore za godinu dana, a srpsko Ministarstvo finansija procenjuje da je javni dug oko 71,9 odsto BDP-a.
Rast državnih dugovanja je, prema oceni autora izveštaja EK, dobrim delom posledica jačanja dolara u odnosu na evro (nešto manje od milijardu evra).
U prva dva meseca godišnja inflacija pala je ispod jedan odsto, što je daleko od inflatornog cilja (od 2,5 do 5,5 odsto).
Ono što cene i dalje drži na niskom nivou je slaba domaća tražnja, zatim niske cene nafte, odugovlačenje sa podizanjem nekih cena koje država reguliše (poput električne energije, na primer).
Inflacija je niska i zbog toga što se glavni srpski trgovinski partneri suočavaju sa deflatornim pritiscima, smatraju autori izveštaja.
Relaksacija monetarne politike postala je moguća zbog smanjenja geopolitičkih rizika u okruženju i zbog činjenice da je Srbija primenila stroge mere stezanja kaiša, koje su predviđene i aranžmanom sa MMF-om.
Autori izveštaja navode da je od jeseni prošle godine, kao posledica programa državnog subvencionisanja zajmova, započeo kreditni rast, a najveći je zabeležen na kraju januara 2015. godine (6,1 odsto).
S obzirom na to da je program subvencionisanja kredita prestao početkom godine, u februaru je već zabeležen manji kreditni rast (4,9 odsto).
Kada je reč o situaciji na tržištu rada, prema anketi o radnoj snazi u četvrtom tromesečju prošle godine nezaposlenost je pala na 16,8 sa 17,6 odsto u trećem kvartalu, navodi se u kvartalnom izveštaju Evropske komisije.
