Na panel diskusiji „15 godina nemačko-srpske saradnje“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Vilhelm je ukazao da je Nemačka, kao i mnoge druge zapadne zemlje, odlučila da Srbiji pomaže nakon političkih preokreta 2000. godine.
„Nemačka je najveći bilateralni donator, na šta smo ponosni. To činimo rado, jer verujemo da Srbija zaslužuje tu podršku, a u nekim oblastima je i potrebna“, objasnio je Vilhelm.
Prema njegovim rečima, Srbima sigurno nisu potrebni saveti spolja, jer oni sigurno mnoge stvari znaju podjednako dobro kao i Nemci, ali da ponekad iskustvo iz inostranstva može biti korisno.
S tim u vezi, on je naveo sistem dualnog obrazovanja u kom Nemačka ima iskustva koja može preneti.
Ambasador Vilhelm je podsetio da je Nemačka, sa 1,6 milijardi evra, najveći bilateralni donator Srbije, ali i pojasnio da 90 odsto tih sredstava nisu poklon, već povoljni krediti koje Srbija treba da vraća.
Razvojno-politička saradnja je, istakao je on, utemeljena u političku i ekonomsku saradnju.
„Nismo samo najveći donator, već i drugi trgovinski partner Srbije. U Srbiji prisutno više od 400 preduzeća iz Nemačke“, naveo je Vilhelm, ukazujući da je trgovinska saradnja prošle godine porasla za šest odsto. On je podsetio i da je udeo Nemačke u pomoći EU 25 odsto. Ova saradnja, smatra on, često nije adekvatno vidljiva u javnosti.
„Mediji su, pre svega tokom majskih poplava, preneli sliku da je Rusija najbrže i najviše pomagala. To nije baš ispravno. Ne verujem da je srpska Vlada prenela tu sliku preko medija, već se radi o slici prisutnoj u javnosti“, istakao je nemački diplomata.
Vilhelm je ukazao da i nemačka Ambasada ima svoj budžet za manje projekte, u visini od 50.000 evra, za koje mogu da apliciraju nevladine organizacije.
„Cilj svih projekata bilateralne saradnje jeste da mladi Srbi ostanu u Srbiji, a ne da napuštaju svoju zemlju. Egzodus mladih obrazovanih ljudi je problem za Srbiju“, ukazao je ambasador, dodajući da ima i primera mladih koji se vraćaju iz inostranstva.
Prema njegovim rečima, ovaj problem je povezan sa ekonomskim stanjem, a Vladi Srbije je prioritet da pospeši privredu, otvara radna mesta kako bi mladi mogli ostati u zemlji.
„Ustanovio sam da mnogi Srbi nisu spremni da otvaraju preduzeća. Nedostaje preduzetnički duh“, primećuje je nemački ambasador.
Srbija ima odlično obrazovane mlade ljude, ali nema dovoljno radnih mesta, te treba da učini nešto, jer napuštanje zemlje nije rešenje, zaključio je Vilhelm.
Joksimovićeva: Nemačka važan partner Srbije
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da je Nemačka, bez obzira na to što se može čuti o navodnim uslovima, jedan od najvažnijih partnera Srbije na putu u EU, kao i najveći bilateralni donator u poslednjih 15 godina sa 1,6 milijardi evra razvojne pomoći.
Prema njenim rečima, Nemačka je Srbiji dobar i pouzdan patner, što se reflektuje i u dobrim ekonomskim odnosima.
Joksimovićeva je studentima FPN ukazala na to da ekonomski odnosi mogu da utiču na političko prijateljstvo zemalja.
Nemačka je, kako je rekla, jako dobar primer korišćenja ekonomske diplomatije kroz mehanizme bilateralne pomoći. Što se razvojne pomoći tiče, ona je navela da je Nemačka od 2000. godine do danas bilateralno pomogla Srbiju sa više od 1,6 milijardi evra.
„Nemačka nam pomaže da podignemo kapacitete, da krenemo da funkcionišemo u željenom pravcu“, naglasila je ona, dodajući da treba podići vidljivost činjenice da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije u poslednjih 15 godina.
Joksimovićeva je precizirala pomoć koju je Nemačka, kroz bespovratna sredstva, pružila preko projekata tehničke saradnje (GiZ).
Za energetsku efikasnost dobili smo u prošloj godini pomoć u visini od tri miliona evra za upravljanje čvrstim otpadom i tretmanom otpadnih voda, što je, kako je istakla, važno ne samo za popravljanje životne sredine, već i za ispunjavanje uslova iz ove oblasti za pristupanje EU.
Za osnaživanje mladih kroz unapređenje perspektive zapošljavanja dobijena je pomoć u visini od 2,7 miliona evra. Podrška infrastrukturi kvaliteta iznosila je 0,3 miliona, a za dobro finansijsko upravljanje milion evra.
Prema njenim rečima, Nemačka je podržala proces pristupanja EU sa dva miliona evra, a za projekat Fond za studije i ekspertsku podršku dala je pola miliona evra.
S tim u vezi, ministarka je navela primer da je Srbiji do 2030. godine potrebno 10 do 11 milijardi evra, kako bi dostigla standarde EU iz oblasti zaštite životne sredine.
Joksimovićeva je najavila da će nemački ministar za razvoj posetiti Srbiju krajem maja.
