U saopštenju je Ministartsvo navelo da Zakon o kulturnim dobrima jasno definiše da kulturna dobra mogu biti u svim oblicima svojine, ali da je vlasnik dužan da čuva, održava i koristi filmsku građu u skladu s merama zaštite koje utvrđuje Jugoslovenska kinoteka.
Zakonskim odredbama precizirano je i da vlasnik ne sme da koristi filmsku građu u svrhe koje nisu u skladu s njenom prirodom, namenom i značajem ili na način koji može dovesti do njenog oštećenja.
„Ne sme ni da rasparčava zbirke, kolekcije i fondove filmske građe bez utvrđenih uslova i saglasnosti Jugoslovenske kinoteke, kao ni da ustupa filmsku građu na korišćenje stranom državljaninu bez dozvole Ministarstva kulture i informisanja“, piše u saopštenju.
Ministarstvo je podsetilo da filmska građa nije bila ugrožena u „Centar filmu“, „Dunav filmu“ i „Union filmu“ čija je vlasnička struktura takođe promenjena.
„Javnosti je u potpunosti dostupan njihov filmski fond, tako da publika i dalje nesmetano može da gleda remek-dela, poput filmova 'Maratonci trče počasni krug', 'Ko to tamo peva', 'Otac na službenom putu', 'Sjećaš li se Doli Bel', 'Majstor i Margarita', 'Jutro', 'Kad budem mrtav i beo', 'Zaseda', 'Nacionalna klasa', 'Buđenje pacova', 'Specijalno vaspitanje', 'Poseban tretman'“, nabrojalo je Ministarstvo.
U saopštenju se dodaje da je Komisija za vanredni nadzor koju je formiralo Ministarstvo, utvrdila da Jugoslovenska kinoteka nije donela nijedno rešenje kojim se neko delo utvrđuje kao kulturno dobro, i to ne samo u slučaju „Avala filma“, već ni iz celokupne svoje arhive.
Komisija je, kako je navelo Ministarstvo, utvrdila i da Jugoslovenska kinoteka nikada nije formirala Registar kulturnih dobara, niti Centralni registar filmske građe, koji su propisani rešenjem o zaštiti.
„Uprkos tome, zahvaljujući merama vanrednog nadzora koje je Ministarstvo kulture i informisanja preduzelo prvi put u svojoj istoriji, zaštita kulturnih dobara i filmske građe biće izvršena na propisan i adekvatan način“, piše u saopštenju.
Ministarstvo je napomenulo da „Avala film“ nije ugašen, već da je izašao iz stečaja „što otvara sasvim nove perspektive poslovanja u odnosu na firmu u stečaju čiji dugovi iznose tri miliona evra i u čijim devastiranim prostorijama je poslednji film snimljen daleke 1997. godine“.
„Krajnje su neodmerene i paušalne tvrdnje da će u budućnosti biti moguća privatizacija i nekih nacionalnih institucija kulture od najvećeg značaja“, navelo je Ministartsvo i dodalo da pravni poredak Srbije apsolutno isključuje tu mogućnost.
