Visoke goste, među kojima su lideri Rusije i Srbije Vladimir Putini i Tomislav Nikolić, dočekao je predsednik Jermenije Serž Sargjsan.
Cermonija je počela polaganjem venaca i minutom ćutanja, a predsednik Sargsjan je nakon toga izjavio da je zahvalan onima koji su došli u Jermeniju da još jednom potvrde opredeljenje za ljudske vrednosti i kažu da ništa nije zaboravljeno i da se sećamo i posle 100 godina.
Predsednik Rusije podsetio je da su ruski i jermenski narod uvek bili duhovno bliski i uzajamano se podržavali.
„Danas mi tugujemo zajedno sa jermenskim narodom. Stav Rusije je bio i ostao dosledan: uvek smo smatrali da za masovno ubistvo ljudi nema i ne može biti nikakvih opravdanja“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima svetska zajednica treba da učini sve da se tragični događaji iz prošlosti nikada ne ponavljaju, da bi svi narodi mogli da žive u miru i slozi, ne poznajući užase do kojihdovodi raspirivanje neprijateljstva, agresivni nacionalizam i ksenofobija.
„Nažalost, sada u mnogim krajevima sveta dižu glavu neofašisti, na vlast žele da dođu radikalni nacionalisti, jača antisemitizam, svedoci smo i ispoljavanja rusofobije. Treba da postavimo pitanje zašto se to dešava i šta je uzrok tome. I pre nego što se bilo šta preduzima u kritički važnim krajevima sveta, treba se pre svega zamisliti nad time šta će biti dalje, razmisliti o posledicama“, naglasio je ruski predsednik.
Obeležavanju 100. godišnjice genocida nad Jermenima prisustvovao je i francuski predsednik Fransoa Oland.
„Nikada nećemo zaboraviti tragedije koje je pretrpeo vaš narod“, izjavio je Oland.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić istakao je da ta tragedija opominje sve i da Srbija zbog svojih žrtava može odlično da razume jermensko stradanje.
„Došao sam u Jerevan da se u ime srpskog naroda i u ime države Srbije poklonim žrtvama strašne tragedije jermenskog naroda tokom prvog velikog svetskog rata u 20. veku“, rekao je Nikolić, dodajući da „ako iko može da razume i oseti nesreću biblijskih naroda koja se 1915. obrušila na Jermene u Osmanlijskom carstvu, kao i njene trajne i nezalečive posledice, onda su to srpski narod i Srbija“.
On je dodao da su jermenske žrtve trajna opomena za žive i da ih niko ne sme zaboraviti posebno danas kada, prema rečima pape Franje, teče „treći svetski rat na parče“.
Rukovodilac administracije predsednika Jermenije Vigen Sarkisjan je u intervjuu za radio Sputnjik rekao da se svet danas seća milion i po ubijenih i stotine hiljada onih koji su uspeli da se spasu te tragedije.
On je podsetio i da su 25 godina posle genocida, kada je tri četvrtine stanovništva bilo uništeno, Jermeni uspeli da daju 600.000 učesnika Drugog svetskog rata, od kojih se, kako kaže, polovina nije vratila kući, poginuvši na bojnim poljima.
„Narod je uspeo da se mobiliše odmah posle takve tragedije, da obnovi državnost, da prođe ogroman put kulturnog, naučnog i ekonomskog razvoja“, rekao je Sarkisjan.
Komentaraišući stav Turske koja poriče genocid, on je rekao da ima vrlo malo onih koji se usuđuju da protivreče zvaničnom stavu Ankare.
Prema njegovim rečima, sama međunarodna zajednica treba da zauzme stav „nulte tolerancije, zato što je genocid univerzalni zločin usmeren protiv čovečanstva kao takvog, a ne protiv konkretnog naroda".
Jermenska crkva je juče kanonizovala milion i po ubijenih u masakrima i deportacijama za vreme Prvog svetskog rata, prenosi Bi-Bi-Si.
Francuska snažno podržava ideju da se taj pogrom tretira kao genocid, a njen predsednik je predložio zakonsko kažnjavanje za njegovo poricanje.
Međutim, Turska se snažno protivi korišćenju termina „genocid“ za opisivanje tog ubijanja, jer je bilo mnogo mrtvih na obe strane, što je pogoršalo odnose između Turske i Jermenije. Pritom, Turska tvrdi da je bilo mnogo manje ubijenih od milion i po ljudi, brojke koju navodi jermenska strana.
Američki predsednik Barak Obama opisao je masakr iz Prvog svetskog rata kao „strašan pokolj“, ali je izbegao termin „genocid“, zbog razbuktavanja strasti povodom 100. godišnjice te tragedije.
Istoričari u 20 zemlja — uključujući Rusiju, Francusku i Nemačku, kao i međunarodna tela, među kojima i Evropski parlament — smatraju da je reč o genocidu.
Turska obelžava godišnjicu bitke na Galipolju
Istovremeno, Turska će danas obeležiti 100 godina velike bitke na Galipolju, koja je trajala punih devet meseci.
Turska će ugostiti svetske lidere na obeležavanju 100. godišnjice bitke na Galipolju, šaljući time poruku pomirenja i patriotskog ponosa, zbog jedne od najdramtičnijih osmanlijskih pobeda u Prvom svetskom ratu, prenosi AFP.
Poginulo je na desetine hiljada ljudi na obe strane tokom devetomesečne bitke — između Nemačke, koju su podržavale osmanlijske snage, i saveznika, uključujući Australiju, Britaniju i Novi Zeland, koje su pokušavale da osvoje Carigrad i uspostave kontrolu nad Bosforom i Dardanelima.
Tela poginulih danas leže zajedno na odvojenim grobljima poluostrava Galipolja na zapadu Turske, što se posmatra kao snažan simbol pomirenja između bivših neprijatelja.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan će povodom komemoracije ugostiti lidere zemalja-saveznica, uključujući australijskog premijera Tonija Abota, novozelandskog Džona Keja, britanskog princa Čarlsa i njegovog sina Harija. Svečanosti prisustvovuju i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.
