Vlada Srbije je uspela da u teškoj geopolitičkoj situaciji održi stabilnost na spoljnopolitičkom planu i da, uprkos različitim pritiscima, sačuva više nego korektne odnose sa Rusijom, smatraju sagovornici Sputnjika. Prema njihovoj oceni, ovo je najveći uspeh jednogodišnjeg rada Vlade formirane 27. aprila prošle godine, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, i uz podršku postizborne koalicije SNS-SPS-PUPS-JS-SDP.
Odolevanje pritiscima
„U vremenima kada se dešavaju ozbiljni tektonski poremećaji, a Srbija se nalazi na toj tektonskoj osi, Vlada je uspela da održi stabilnost. Uspela je da stoji na obe noge, jednom nogom na jednoj, a drugom nogom na drugoj tektonskoj ploči“, kaže za Sputnjik sociolog Vladimir Vuletić.
Veliki uspeh Vlade je, prema istoričaru Dragoljubu Anđelkoviću, što nije podlegla pritiscima Evropske unije i Amerike da se distancira od Rusije. „Pritisci su bili značajni, ali se ipak to nije desilo, niti mislim da će se u narednom periodu desiti“, konstatuje Anđelković za Sputnjik.
Sličnog stava je i analitičar Dejan Vuk Stanković, koji ističe da je Vlada uspela da sačuva više nego korektne odnose sa Rusijom.
„U evropskim integracijama se nije naročito napredovalo, a i sumnjam da može bez doslednijeg i dobronamernijeg stava Brisela prema Beogradu, jer stalno iskrsavaju neki novi uslovi“, konkretizuje Vuk Stanković za Sputnjik. On dodaje da se, regionalno gledano, Vlada postavila prilično miroljubivo prema okruženju koje nije miroljubivo.
Nepopularne mere i visok rejting
S druge strane, prema Vladimiru Vuletiću, Vlada je uspela da sprovede neke vrlo nepopularne mere koje, kako kaže Vuletić, nisu donele ništa dobro većini stanovništva, a da pritom i dalje ostane politički stabilna i da ne ugrozi svoj rejting.
„Lično ne mislim da su to mere koje će dugoročno dovesti do poboljšanja života, ali vlada ima političku odgovornost i kredit građana. Međutim, videćemo koliko će taj kredit trajati i kada će doći na naplatu“, precizira Vuletić.
On dodaje da je, sa stanovišta običnih građana, ovo još period u kome ljudi nisu dobili ništa od onoga što su očekivali i što im je, na neki način, nagovešteno.
Uštede i pad privredne aktivnosti
Kada je u pitanju ekonomski deo rada Vlade, prema ekonomisti Goranu Nikoliću, s jedne strane postoje pozitivni pomaci u želji da se izvrši prilagođavanje potrošnje realnim mogućnostima. S druge strane, dodaje Nikolić, postoje relativno loši ekonomski pokazatelji pada industrije i privredne aktivnosti generalno.
„Imate pokušaje da se novim podsticajima privuku strani investitori, što smatram dobrim pristupom. S druge strane, imate i zakonom predviđeno ubrzanje privatizacije, odnosno restrukturiranje preduzeća koja još nisu privatizovana. To će biti problem, pošto donosi opasnost da se ugase mnoga preduzeća, jer će verovatno biti vrlo malo kupaca", konstatuje Nikolić za Sputnjik.
Nereformisan javni sektor
Dejan Vuk Stanković napominje da su doneti gotovo svi zakoni koji su se ticali preduslova za dinamičan ekonomski razvoj — započeta je, zahvaljujući merama štednje i boljeg priliva u budžet, finansijska konsolidacija, ali su izostale velike investicije, a samim tim i eksplozovan privredni rast; pokrenuta je borba protiv korupcije…
Vlada nije izradila i sprovela — i to je prema Dejanu Vuku Stankoviću veliki nedostatak u njenom radu — program racionalizacije javnog sektora i državne uprave. Kako naglašava Vuk Stanković, za moderniju državu potreban je mnogo racionalnije shvaćen javni sektor i mnogo odgovornija i efikasnija državna administracija.
