Iranu vraćeno arheološko blago

Reč je o keramičkom posuđu, pečatima, glinenim pločicama i žetonima… Najstariji pronalazak star je oko šest hiljada godina.

Kako su se ovi predmeti našli u SAD i zašto je povratak trajao decenijama za Sputnjik priča rukovodilac službe za odnose sa javnošću Organizacije kulturnog nasleđa, narodnih zanata i turizma Irana Hamid Zijaparvar.

„To su arheološki pronalasci američkih naučnika koji su radi naučnog istraživanja na osnovu sporazuma iz 1964. godine sa administracijom iranskog šaha Muhameda Reze Pahlavija bili poslati u Institut za orjentalistiku Čikaškog univerziteta. U sporazumu je bilo navedeno da će u roku od tri godine posle završetka neophodnih istraživanja artefakti biti vraćeni u Iran. Nažalost, to se nije desilo. Nekoliko godina pre Islamske revolucije 1979. godine deo eksponata je vraćen u domovinu, ali 108 predmeta je ostalo s druge strane okeana“, kaže Hamid Zijaparvar.

Posle pobede Islamske revolucije u Iranu, tadašnje vlasti su se obratile američkom sudu, ali suđenje je trajalo niz godina. Konačno, Vrhovni sud SAD je doneo presudu da je svih 108 predmeta vlasništvo Islamske Republike Iran i da moraju da budu vraćeni u zemlju odakle potiču. Institut za orjentalistiku Čikaškog univerziteta preuzeo je obaveze čuvanja i prebacivanja umetničkih dela u Iran na osnovu istog tog sporazuma iz 1964. godine. Pošiljku sa artefaktima iz Čikaga u Tehran dostavio je lično direktor Instituta za orijentalistiku.

Današnji Iran obavezao se ne samo da vraća svoje artefakte iz inostranstva, već je spreman da kod sebe čuva i tuđe.

„Organizacija kulturnog nasleđa, narodnih zanata i turizma Irana izrazila je spremnost da na svojoj teritoriji ’pruži utočište‘ kuluturnim spomenicima Iraka, kako bi ih sačuvala od varvara Islamske države. Dobili smo zvanično pismo iračke strane sa izrazima zahvalnosti za naš predlog“, kaže Hamid Zajaiparvar.