Avion, sva sreća, nije pao, a da li će neko pasti iz neke državne fotelje — tek će da se vidi.
Sukob na relaciji Predsedništvo Srbije — pojedini ministri, koji je buknuo posle neuspelog pokušaja predsednika države Tomislava Nikolića da otputuje u državnu posetu Vatikanu zbog kvara na državnom avionu, dosegao je vrhunac posle izveštaja koji je u vezi sa incidentom izdalo Ministarstvo za saobraćaj koje vodi Zorana Mihajlović.
Stvari su otišle tako daleko da se Mihajlovićeva našla u situaciji da se brani od optužbi da ruši „premijera i predsednika Srbije“. Ovo nije prvi sukob ovakve vrste, a da li se iza njega krije politički razdor između predsednika i premijera Srbije svojevrsna je pitalica i za sagovornike Sputnjika.
Đorđe Vukadinović, politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli, kaže da ima svega po malo, od medijskog spinovanja i „dosoljavanja“ nekih medija, pa sve do ličnih animoziteta saradnika dva kabineta.
„Očigledno je, ipak, da postoji neka vrsta ’hladnog rata‘ na relaciji Predsedništvo Srbije — okruženje premijera Srbije. Ako zanemarimo lične animozitete, rekao bih da ovo sve ne bi dobilo ovolike razmere i da ’hladni rat‘, ako ne bukti, onda tinja sa promenljivim intenzitetom. Predsednik i premijer svoje saradnike koriste kao neku vrstu toljage, oružja u međusobnom duelu koji ima više aspekata, počev od političkog marketinga, rejtinga i tretmana u javnosti, gde Vučić stoji daleko bolje u odnosu na Nikolića, koji je malo marginalizovan. Takođe, ima veze i sa realnim političkim temama. Bez obzira što politiku zemlje vodi Vlada, neke strateške odluke u domenu spoljne politike, poput kadriranja, i u domenu vojske su u rukama predsednika“, kaže Vukadinović.
On iz ovoga zaključuje da sukob nije samo na nivou saradnika dva kabineta i navodi da se dublji politički razlozi mogu svesti na utisak koji se stvara — da je Nikolić više proruski dok je Vučić više proevropski „igrač“.
„Obojica, naravno, to demantuju, iako su oni ti koji stvaraju taj utisak, ali je očito da postoje različiti akcenti politike koju vode. Ipak, iako sukob postoji, mislim da nije nepovratan i vidim ga više kao vrstu taktiziranja i ispipavanja terena nego što je reč o konačnom i nepovratnom nesporazumu. U tom svetlu, nije nemoguće da neko od aktera u ovoj priči, mislim na saradnike, počev od najistaknutijih, poput Mihajlovićeve, plati cenu, žrtvu, zarad mira u kući i potiskivanja teorije sukoba između predsednika i premijera“, objašnjava Vukadinović.
Da li je potencijalni sukob dva kabineta, u stvari, sukob dve politike, Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku sagledava kroz prizmu naše savremene političke istorije, u kojoj može da se vidi da je podela na prozapadnu i proistočnu stranu dominantna.
„Nije reč ni o kakvoj specifičnoj situaciji, a u ovom kontekstu političkih nesporazuma koji postoje, verovatno bi se i ovo moglo učitati. Mislim da se previše o sukobu priča, ali objektivno, u nekoj značajnijoj meri on i ne postoji“, smatra Đukanović.
S druge strane Cvijetin Milivojević, iz agencije „Pragma“ misli da postoji problem u komunikaciji između predsednika i premijera Srbije, iako obojica to demantuju.
„U jednom trenutku se desilo ono što se i moglo očekivati. Kad je Nikolić prepustio kormilo stranke Vučiću, tog trenutka se moć među naprednjacima preselila kod Aleksandra Vučića i tog trenutka je otvoren taj sukob. On je vešto skrivan do poslednjih godinu dana. To je jedan aspekt priče. Tu nema jasnog ideološkog sukoba ali ima sukoba u koncepciji, ne u dalekoj budućnosti, već u bližoj“, navodi Milivojević.
On navodi da su odnosi savetnika dva kabineta periferni, to je zapravo krug ljudi koji se unutar same Srpske napredne stranke razlikuje u tome što jedni misle da je to i dalje stranka Tomislava Nikolića, koji ju je stvorio, dok drugi misle da je to stranka Aleksandar Vučića.
„Taj problem postoji i to se videlo i kod kadriranja prilikom formiranja vlade 2012. godine, a i tokom formiranja druge vlade naprednjaka, da prosto postoji podela na Vučićeve i Nikolićeve ljude“, zaključuje Milivojević.
