Učenici novosadskih gimnazija ove godine su u prilici da tokom tri festivalska dana susretnu i porazgovaraju sa sedmoro uglednih pisaca iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, Italije, Nemačke, Velike Britanije, Rusije i Argentine.
Pored ovogodišnjeg laureata festivalskog priznanja za prozno stvaralaštvo, ruskog pisca Evgenija Vodolaskina, gosti devetog „Prozefesta“, međunarodne književne manifestacije zamišljene s idejom da mladim ljudima omogući direktan kontakt s piscima i razgovor o njihovim delima, biće Samanta Šveblin, Vesna Goldsvorti, Bora Ćosić, Oto Horvat, Goce Smilevski i Damir Karakaš.
Evgenij Vodolaskin, koga mnogi nazivaju „ruskim Umbertom Ekom“, pre odlaska u Novi Sad, posetio je Ruski dom u Beogradu. Veoma se, kako je rekao, obradovao pozivu da poseti Srbiju koju doživljava kao rodnu zemlju.
„Kada sam danas gledao iz aviona na kuće u Beogradu, razmišljao sam o tome da je ovo zemlja koja mi je veoma bliska, iako nikada ranije nisam bio u njoj. Takvo osećanje nisam imao ni prema jednoj drugoj zemlji“, rekao je Vodolaskin.
Srbija ga je oduvek veoma interesovala, a pre svega zbog činjenice da je reč o, kako je rekao, „prvoklasnoj književnoj zemlji“.
„Po koncentraciji prvoklasnih pisaca Srbija je gotovo na prvom mestu u Evropi. U tako maloj zemlji toliko je pisaca koji su poznati širom sveta. Ali moja osećanja se prema Srbiji ne ograničavaju na književnost. Iako nisam sentimentalan čovek i retko razmišljam u pojmovima kao što je ’prijateljstvo naroda‘, u slučaju Srbije delim opšte rusko raspoloženje, a to je osećanje prijateljstva prema ovoj zemlji“, rekao je Vodolaskin.
Ruski pisac, čije je romane „Otimanje Evrope“, „Solovjov i Larionov“ i „Lavr“ u prevodu na srpski jezik objavila novosadska „Agora“, rekao je da se izuzetno raduje nagradi koju je upravo dobio.
„Dobio sam mnoge velike nagrade, ili sam bio na užim spiskovima za prestižne nagrade u Rusiji, a ovo mi je prvo međunarodno priznanje. Čitao sam rusku štampu ovih dana i video da s velikim uvažavanjem pišu o ovoj nagradi. Pišu da je to jedna od najvećih i najvažnijih evropskih književnih nagrada“, rekao je Vodolaskin.
Evgenij Vodolaskin rođen je 1964. godine u Kijevu. Radi u Institutu za rusku književnost u Sankt Peterburgu, a od 2012. uređuje almanah Puškinskog doma „Tekst i tradicija“.
Pored romana „Otimanje Evrope“, „Solovjov i Larionov“ i „Lavr“, napisao je i stotinak naučnih radova o staroj ruskoj književnosti, kao i dela iz oblasti lingvistike.
Dosadašnji dobitnici nagrade „Milovan Vidaković“ su Milorad Pavić, Alberto Mangel, Đerđ Konrad, Klaudio Magris, David Grosman, Slobodan Tišma, David Albahari i Milisav Savić.
Domaćin i organizator „Prozefesta“ je Kulturni centar Novog Sada, koji se i ove godine pobrinuo da učenicima omogući da pročitaju knjige autora koji dolaze na festival kako bi mogli da razgovaraju s njima.
