„Cilj Ministarstva je da do kraja ove godine izradi procene dugoročnih investicija u prioritetne akcije za smanjenje rizika i adaptaciju na izmenjene klimatske uslove. Ove procene biće izrađene na osnovu analiza pogođenosti, pre svega u sektorima hidrologije i vodnih resursa, šumarstva i poljoprivrede, koje je ministarstvo izradilo za potrebe Drugog izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime“, kazala je ona.
Boškovićeva je na javnom slušanju o uticaju klimatskih promena u Srbiji u Skupštini rekla da će država učiniti sve kako bi doprinela borbi protiv klimatskih promena, ali bez ugrožavanja nacionalnih intersa i ciljeva ekonomskog razvoja.
Ministarka je najavila da bi do kraja 2018. godine trebalo da bude završena i strategija borbe protiv klimatskih promena, kako bi se smanjili efekti promene klime na nacionalnom nivou, ali i doprinelo globalnom smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte na ekonomski isplativ način.
„Srbija ne doprinosi značajno globalnim emisijama gasova sa efektima staklene bašte, jer je 2013. emisija bila manja za 3,5 odsto nego 2010, a 25,1 odsto manja nego 1990. godine“, istakla je Boškovićeva, dodavši da je i pored toga resorno ministarstvo napravilo procene mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektima staklene bašte do 2030. godine.
Prema tim procenama, nivo emisije u 2030. kretaće se od porasta emisije za 4,3 do smanjenja od 9,8 odsto u odnosu na emisije iz 1990. godine, ali će ta procena biti dodatno analizirana, da bi je nakon toga usvojila Vlada Srbije.
Boškovićeva je istakla da će Srbija biti posvećena pitanju adaptacije na klimatske promene i ispunjavanju svih međunarodnih obaveza, naročito u ovoj godini kada se očekuje usvajanje novog međunarodnog dogovora o obavezama za period posle 2020. godine.
