Na novu rundu pregovora Beograda i Prištine premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa pred visoku predstavnicu Evropske unije Federikom Mogerini, izaći će svako sa svojim idejama. Međutim, zvanične teme prema Brsielu biće nastavak normalizacije i primena do sada postignutih dogovora.
Odmrzavanje postojećeg stanja
Nezvanično, Priština planira da insistira na pozivnom broju i gašenju sistema civilne zaštite na severu ali i uklanjanju „Parka mira“ u severnoj Mitrovici. Beograd, s druge strane, na realizaciji projekta Zajednica srpskih opština, ali i o prodaji Ski-centra „Brezovica“.
Između ovih „relaksirajućih“ tema u Briselu, mogle bi biti izjave Edija Rame, albanskog premijera, o ujedinjenju Kosova sa Albanijom, ali i želja Hašima Tačija da dođe u Beograd na poziv jedne NVO.
Međutim, da li će se od ovoga navedenog zaista nešto i naći na pregovaračkom stolu, po rečima analitičara Centra za spoljnu politiku Dragana Đukanovića, zavisiće od želje Brisela, a ne Beograda i Prištine.
„Centralna tema sastanka će svakako biti odmrzavanje postojećeg dvogodišnjeg zastoja na impelementaciji briselskog sporazuma. Na tome će Evropska unija svakao da insistira kod obeju strana. Verovatno, će u vezi sa tim biti tražena jedna nova dinamika, pre svega za formiranje Zajednice srpskih opština. Cenim da će epilog sastanka biti dalje smernice Brisela kako da se nastavi započeto," mišljenja je Đukanović.
Iako se zbog poruke iz Brisela „da ima još dosta posla pre nego što se dođe do otvaranja poglavlja Srbije i EU“ — jer je uslov EU za otvaranje poglavlja za pregovore sa Srbijom upravo sprovođenje Briselskog sporazuma — nametnuo stav da se pred Srbiju stavaljaju novi uslovi, Đukanović u to ne veruje, već kaže da će se pre insistirati na ostvarivanju dogovorenih. I portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič izjavila je da „nema nekih novih uslova“.
„Uslovi koji su dogovoreni za pregovarački proces su jasni. Procedura je vrlo jasna, a kad govorimo o poglavlju 35, veoma je važno da dođe do daljeg napretka u implementaciji toga što je bilo dogovoreno“, izjavila je ona.
Prioritet Zajednica srpskih opština
Na pripremnim razgovorima za ovu rundu dijaloga na kojem je učestvovao direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić, rečeno je da je da je tokom razgovora izneta duboka zabrinutost Beograda, ali i srpskog naroda na Kosovu, zbog pogoršanja bezbednosne situacije i niza ozbiljnih incidenata na severu Kosova, ali i nepoštovanja Prištine u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština.
Đurić je tokom tih razgovora predočio saradnicima Mogerinijeve da Priština ozbiljno kasni sa ispunjavanjem obaveza Briselskog sporazuma u nizu tačaka — od odlaganja odluka koje se tiču energije, Telekoma i avio-saobraćaja pa nadalje.
Da razgovori koji predstoje neće biti ni malo laki, najavio je i premjer Srbije Aleksandar Vučić.
„I pred Vladom Srbije i preda mnom je nekih sedam-osam teških dana. Taj dan u Briselu biće težak za nas. Imaćemo razgovore sa albanskim predstavnicima, ali naš posao je da razgovaramo i da dolazimao do rešenja“, izjavio je Vučić.
Saša Milosavljević, šef liste Srpska u prišinskom parlamentu, takođe, smatra da će razgovori u Briselu biti teški.
„Za nas je najbitinije da se počne sa implementacijom Briselskog sporazuma i da se ono što je do sada dogovoreno, dovede do kraja. Prioritet je Zajednica srpskih opština jer je to za nas najbitnije pitanje, jer mislimo da će umnogome poboljšati život ljudi koji žive dole“, kaže Milosavljević.
Podsećanja radi, ono što se u javnosti naziva nemačkim uslovima za otvaranje poglavlja je zapravo lista od 11 tačaka koju je još prošle jeseni sastavila evropska spoljnopolitička služba.
Zbog insistiranja Nemačke na listi od 11 tačaka, poglavlje 35 nije otvoreno prošlog decembra, a evropski zvaničnici neodređeno ponavljaju da će se to dogoditi ove godine, možda već u junu ili septembru.
Analitičari u Briselu ocenjuju da problem nije u tome što su uslovi novi, već što je reč o neformalnoj listi, što otvara prostor različitim interpretacijama kad su ti uslovi zaista i ispunjeni.
Prethodna runda održana je 9. februara i to posle višemesečnog zastoja, a tada je parafiran sporazum o pravosuđu.
