Vence u najvećem jasenovačkom stratištu u ime Republike Srbije položili su premijer Aleksandar Vučić i savetnik predsednika Srbije Oliver Antić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i premijerka RS Željka Cvijanović, prenosi Tanjug.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su uspomene i tuga koje izaziva mesto Jasenovac strašne, ali da je potrebno iskreno praštanje da bi se premostio taj ponor.
"Koliko je tokom Drugog svetskog rata logor smrti u Jasenovcu bio svojevrsni ponor ljudske vrste, na nama je da taj ponor premostimo istinskim, iskrenim praštanjem i da pružimo ruku poverenja savremenih generacija svih ovdašnjih naroda", izjavio je Vučić.
To je hrabar potez koji zahteva svest o odgovornosti za budućnost, istakao je Vučić, pošto je s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom položio vence na grobnom polju "Topola" u Spomen-području Donja Gradina, u okviru obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac.
U spomen stradalim Romima, Jevrejima i Srbima vence su položile i delegacije preživelih logoraša, boračkih udruženja, Izraela, diplomatski kor…
Obeležavanje Dana sećanja počelo je svetom arhijerejskom liturgijom u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici, koju je služio episkop banjalučki Jefrem.
Posle polaganja venaca biće održan pomen žrtvama, obraćanje zvaničnika, a zatim Memorijalna akademija kojom će se završiti ceremonija.
Osim premijera Srbije i savetnika predsednika Republike, obeležavanju Dana sećanja prisustvuju i ministri u Vladi Srbije Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Bratislav
Gašić, Vanja Udovičić, Željko Sertić, Nikola Selaković, zamenik predsednice Skupštine Srbije Igor Bečić, kao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.
U logoru je ubijeno 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.
Najveće stratište tog logora bilo je u Donjoj Gradini.
Dan sećanja na žrtve Jasenovca obeležava se povodom oslobađanja ustaškog koncentracionog logora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u porobljenoj Evropi, koji istoričari nazivaju i „srpski Aušvic“.
Za datum obeležavanja uzet je 22. april — dan kada je grupa od 1.075 preostalih logoraša 1945. godine krenula u proboj iz logora Jasenovac, a samo se njih 127 domoglo slobode.
Sistem logora smrti takozvane NDH obuhvatao je oko 80 logora.
Prema procenama koje je na osnovu prvih ekshumacija izvršila državna Komisija FNRJ, a koje je potvrdio i Centar Simon Vizental, u jasenovačkim logorima nestalo je 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.
NDH je u jednom nadmašila naciste — bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu — Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000 mališana, a ubijeno blizu 20.000 dece do 14 godina.
Donja Gradina, najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac, formirana je u avgustu 1941. godine.
