Maštovita priča o devojčici koja, nakon što propadne kroz zečju rupu, dospeva u svet čuda u kome žive neobična i čovekolika stvorenja, bez obzira na svoju „vremešnost“, podjednako je opčinjava mališane, kako pre vek i po, tako i danas.
Roman se poigrava s logikom na način koji mu je obezbedio dugotrajnu popularnost ne samo kod dece, već i kod odraslih.
Kada Alisa krene da prati zeca u zečijoj rupi zatiče se u čudnoj zemlji prepunoj neobičnih likova. Bilo da se nađe na čajanki kod Ludog Šeširdžije, bilo da prima savet od znatiželjnog mačka Cerekala, bilo da je smanjena ili uvećana, Alisa prolazi kroz najuzbudljiviju avanturu svog života.
Maštoviti svet čarobnih kolača i tajnih vrata 150 godina iznova oduševljava decu i odrasle širom sveta i nadahnjuje mnoge adaptacije.
Volt Dizni i Tim Barton snimili su filmove o „Alisi u zemlji čuda“, Džeferson erplejn posvetio joj je pesmu, a britanska Kraljevska pošta nedavno je štampala marke u njenu čast.
Diznijev film iz 1951. bio je prvi u nizu, a poslednji je mračna verzija Tima Bartona iz 2010. godine, u kome ulogu Ludog Šeširdžije tumači slavni glumac Džoni Dep.
Stručnjaci ovi knjigu smatraju za jednu od najkarakterističnijih predstavnika takozvanog žanra literarnog apsurda, a njena naracija i struktura imale su ogromni uticaj na razvoj književnosti, prvenstveno u žanru fantastike.