General potpukovnik Velimir Radičević Đedo, kako ga zovu ukućani, rođen je 14. juna 1914. godine u selu Goričani kod Podgorice. Komunističkoj partiji Jugoslavije priključio se 1936. godine. Naredne godine je pokušao brodom da ode u Španiju. Brod je čekao u Buljaricama, ali neko je izdao drugove. Bežeći od žandara, pešice se vratio u kući, hodao je celu noć. Otac, koji je bio antikomunista, do kraja svog života se šalio sa Velimirom govoreći da je za svoju ideju, ako je prava, trebalo da pliva do Španije.
Sudeći po onome što je general Radičević doživeo i preživeo tokom rata, ni to mu ne bi teško palo.
Demonstracije 27. marta dočekao je u logoru u Smederevskoj palanci, vratio se kući i priključio partizanima. Prošao je borbe na Sutjesci, Neretvi, učestvovao je u Kninskoj operaciji. Kao politički komesar pratećeg bataljona Vrhovnog štaba prisustvovao je drugom zasedanju Avnoja.
Gde god je išao Tito, išao je i on. Pored učešća u borbama i na sednicama štaba imao je i druge obaveze, jer je i u ratu moralo da se jede.
„Pita mene Ranković: ’Veco, ajde da ulovimo malo ribe Starome?‘ Od detinjstva sam lovio ribu na dinamit, nije problem, samo ako ima dinamita. On me pratio niz Vrbas, dok sam birao mesto gde može da se baci. Tražim mu cigaru, da upalim fitilj, i tako smo išli i bacali dinamit, sve dok mu nisam popušio sve cigarete“, priseća se uz osmeh Velimir Radičević.
U razgovoru za Sputnjik narodni heroj Jugoslavije priseća se i najvažnijeg pravila – da ne smete živi da padnete u ruke neprijatelja. U Petoj crnogorskoj brigadi, sa Vujadinom Popovićem, bio je na važnom zadatku.
„Rekao sam mu: ‘Znaš, Vujadine, ako dođe do takve situacije da ne možemo da se probijemo, razmišljam o tome da prvo ubijem tebe, pa onda sebe’.
On se smejao, rekao je: ’I ja baš razmišljam o tome‘. Bila su to teška vremena, ali nas je održalo zajedništvo, taj otpor protiv fašista. To je bilo najvažnije“, kaže Radičević.
Počasnu medalju „70 godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1941–1945“ Velimir je primio u svom stanu u Beogradu od ambasadora Ruske Federacije u našoj zemlji Aleksandra Čepurina. Raspoložen i pokretan, sa svojih sto leta, odmah je predložio da se medalja „zalije“ crnogorskom lozom.
Ambasador Čepurin se zahvalio generalu Radičeviću na svemu što je uradio u teškom momentu istorije, rekavši da njegovu i zajedničku borbu naših naroda protiv fašizma ne smemo da zaboravimo.
On je podsetio na činjenicu da se Rusija, bez obzira na ekonomske i političke okolnosti, uvek sa poštovanjem odnosi prema veteranima Drugog svetskog rata. Ambasador je generalu Radičeviću pričao o planovima za učešće Vojske Srbije na proslavi 70 godina pobede nad fašizmom u Moskvi 9. maja.
„Nadam se da ćemo svi biti svedoci kada, ponosna i lepa, srpska vojna jedinica prođe Crvenim trgom, jer to je naša zajednička pobeda. To je naša zajednička istorija, moramo toga da se setimo i da uvek promovišemo vrednosti te borbe i pobede. Zahvalni smo našim junacima, veteranima, hvala vam najlepše na tome“, rekao je ambasador Čepurin.
Velimir Radičević bio je počasni gost parade na Crvenom trgu pre 20 godina. Ovu će, kako kaže, ako i u jednoj od poslednjih borbi bude imao sreće, pratiti na televiziji.
Pored Radičevića, počasne jubilarne medalje dobili su i Savka Đaković, Milan Daljević, kao i Spasoje Todorović, general-pukovnik u penziji koji za Sputnjik kaže da su mu najdraža sećanja njegove mladosti iz Drugog svetskog rata. Todorović je u rat otišao sa 16 godina i najveći deo vremena proveo je na frontu u Bosni. Todorović se priseća svog prvog susreta sa Rusima u Niškoj banji, nakon oslobođenja Niša, posle čega je u sastav armije došla jedna ruska protivavionska baterija u kojoj je bilo 42 devojke.
"To su bile profesionalke, izuzetne devojke, neverovatni drugovi. Bili smo neprekidno zajedno, počev od Tuzle, Dervente, preko Korduna do Zagreba, na recitalima, druženjima i priredbama, ali pored toga njima je služba bila na prvom mestu. One su toliko unosile jedan duh u našu jedinicu, sa odnosom, sa pesmama. Ja još uvek pamtim komesara te baterije, Ninu Sevazduhovnu iz Kujbiševske oblasti. Dva puta smo se dopisivali posle rata, a onda je to prestalo", priseća se Todorović.
Veterani su medalje primili u svojim stanovima jer nisu bili u mogućnosti iz zdravstvenih razloga da prisustvuju ceremoniji uručenja medalja povodom praznika Dana branilaca Otadžbine, koja je bila upriličena u ambasadi Rusije u Beogradu, 23. februara.
