Republikanci i demokrate su u senatskom Komitetu za međunarodne odnose postigli kompromis u vezi sa zakonom koji bi Kongresu dao ovakva ovlašćenja, i o njemu će se glasati sledećeg utorka.
U međuvremenu, državni sekretar SAD Džon Keri i drugi članovi američke vlade drugi dan uzastopno dolaze u Kongres da izveste poslanike o detaljima mogućeg završnog sporazuma u vezi sa iranskim nuklearnim programom i da traže još vremena za pregovarače, kako bi se sa Teheranom do 30. juna zaključio ugovor.
Pregovarači iz SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Kine i Nemačke nastoje da dođu do sporazuma kojim bi se Iran sprečio da razvija nuklearno oružje, bez obzira što Teheran godinama tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopske prirode.
U zamenu za sporazum, Iranu bi bile ublažene ekonomske sankcije koje mu obogaljuju privredu.
Obama želi da se pstigne sproazum, ali se mesecima nateže sa kongresmenima koji ne samo da smatraju da Kongres treba da dobije pravo da se meša, već ostaju skeptični u pogledu volje Irana da poštuje dogovoreno.
Nacrt zakona dogovorenog kompromisom skeptičnih republikanaca i Obaminih demokrata predviđa skraćivanje, sa 60 na 30 dana roka u kojem bi Kongres mogao da se izjasni o završnom sporazumu. U tom periodu, Obama bi mogao da ukine Iranu sankcije koje je on lično kao predsednik uveo, ali ne i sankcije koje je Iranu uveo Kongres.
Portparol Bele kuće Džoš Ernest je rekao da bi Obama, „bez obzira na stvari koje joj se (Beloj kući) ne sviđaju“ mogao da podrži kompromisni zakon, to jest da ga potpiše, jer je „dovoljno ključnih promena u njemu napravljeno“.
Na osnovu kompromisnog predloga zakona, predsednik SAD bio bi obavezan da na svakih 90 dana potvrdi Kongresu da se Iran pridržava onog što je dogovoreno završnim sporazumom sa šest svetskih sila.