Ovako dugačke predizborne kampanje su pravilo u SAD. Od 1972. godine u proseku traju 496 dana, zbog čega se govori o izbornoj trci bez kraja.
Milan Mišić, dugogodišnji dopisnik Politike iz Vašingtona, govori o političkom maratonu koji počinje internim izborima unutar dveju vodećih političkih snaga, demokratske i republikanske partije:
„Prva faza je izbor kandidata partija. Hilari Klinton će biti kandidat za predstavnika Demokratske stranke. Njena kampanja je nezvanično počela kada je u januaru 2013. godine izašla iz kabineta Baraka Obame. Sistem je takav da partijski vrh ne određuje ko će biti kandidat, već se kandiduju svi koji se osećaju sposobnim za to i imaju ambicije“.
Američki predizborni sistem ne podseća ni na jedan drugi u svetu. U Francuskoj zvanična izborna kampanja traje oko dve nedelje, u Kanadi između 36 i 74 dana, u Australiji najmanje 33 dana, u Japanu 12, a u Singapuru 9.
U Srbiji je poslednja izborna kampanja trajala 45 dana. Iako je prema zakonu određeno da kandidati odmeravaju snage u periodu od raspisivanja do održavanja izbora, utisak je da je taj period duži zbog velikog broja izbora, kaže Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid).
„Od kraja 2000. godine u Srbiji je bilo šesnaest parlamentarnih i predsedničkih izbora. Od deset parlamentarnih izbora sedam su bili vanredni, a imali smo i referendume. U kampanjama smo izgubili oko dve godine“, objašnjava za Sputnjik. Kampanje iz 2012. i 2014. godine koštale su oko dve milijarde dinara.
Kandidati u američkom sistemu kreću u kampanju da privuku glasače i pronađu dodatne izvore finansiranja. Prošli izbori u SAD su „koštali oko pet milijardi dolara, a početni fond sa kojim Hilari Klinton ulazi u predizbornu trku je već oko dve i po milijarde dolara“, kaže Mišić.
Manje poznati pretendenti za prvog čoveka Bele kuće zato počinju nezvanične kampanje kako bi ispitali popularnost u nadi da će pronaći dovoljno novca da nastave kampanju. To je slučaj sa prvim kandidatom u redovima republikanaca Tedom Kruzom, koji je tri godine vodio kampanju u Ajovi, prvoj državi koja će glasati 2016. godine, pre nego što je proglasio kandidaturu 23. marta.
Maraton kome se Hilari Klinton pridružila trajaće narednih 576 dana. Najdužu kampanju vodio je Džimi Karter, koji je iskoristio skandal Votergejt da se upusti u predsedničku trku 691 dan pre izbora 1976. godine iz kojih je izašao kao pobednik.
