Nova finansijska organizacija sa osnivačkim kapitalom od 100 milijardi dolara i početnim od 50 milijardi dolara formirana je na inicijativu Kine. Njena glavna kancelarija biće u Pekingu i prema ranijim najavama banka bi trebalo da proradi do kraja godine.
Odluku o pridruživanju ABII doneo je predsednik Rusije Vladimir Putin krajem marta. Zahteve za učešće u formiranju banke predale su 52 države,a njih je 46 dobilo status suosnivača.
Kako smatra ministar finansija Rusije Anton Siluanov, učešće u ABII otvoriće dodatne mogućnosti za razvoj ruske ekonomije, tim pre što se značajni deo teritorije zemlje nalazi u Aziji, regionu na koji je usmerena delatnost banke.
"Naša zemlja je vrlo velika. Znači, veoma nam je potrebna izgradnja puteva, mostova, železničkih pruga — između ostalog brzih železničkih magistrala, linija električnih vodova. Svi ovi infrastrukturni projekti mogu da zainteresuju biznis. To će biti dobra, stabilna ulaganja, mada na dugotrajnu perspektivu", rekao je Siluanov za Sputnjik.
Profesor Feng Šaolej, koji se nalazi na čelu Instituta za međunarodna istraživanja u Šangaju smatra da će učešće u ABII pomoći Rusiji da privuče investicije u regione Istočnog Sibira i Dalekog Istoka, čiji razvoj je proglašen za državni prioritet. Kako tvrdi kineski politikolog, saradnja Rusije i Kine u okviru nove finansijske strukture koristiće i samoj banci.
"Pridruživanje Rusije ABII nov je i važan korak u razvoju rusko-kineske saradnje. To ne samo da će ojačati uzajamno poverenje između dve partnerske zemlje, već će i pomeriti horizonte njihove saradnje zahvaljujući uključivanju trećih zemalja. Učešće tako ugledne zemlje kao što je Rusija u ABII doprineće njenoj uspešnoj delatnosti, stimulisanju razvoja investicione saradnje u čitavom regionu Pacifičkog prstena", izjavo je profesor Šaolej.
Akcenat na finansiranje upravo infrastrukturnih projekata razlikovaće novu međunarodnu strukturu od već postojećih, na primer od Svetske razvojne banke i Azijske razvojne banke. Potrebe za finansiranjem razvojnih projekata velike su u čitavom svetu. Pri tome mnogi infrastukturni projekti zahtevaju mnogo kapitala. to znači, tvrde eksperti, ekonomski zasnovana konkurecniaj između multilateralnih razvojnih banaka se ne pojavljuje čak ni kada se pojave takvi snažni faktori kao ABII i Razvojna banka BRIKS.
Konačan spisak zemalja koje će biti suosnivači ABII biće objavljen sutra. Ipak već sada se zna da su dve snažne svetske ekonomije, SAD i Japan, odabrale da ostanu po strani od projekta koji je inicirala Kina. U stavu koji su zauzele vidi se više politike, nego ekonomske svrsishodnosti.
