Prema informacijama lista, razlog tome je što Vlada ima sve manje novca za isplate penzija i plata državnim službenicima. Atina je odlučila da propusti isplate MMF za maj i jun u iznosu 2,5 milijardi evra, ako ne dođe do dogovora.
Vlada pokušava da nađe novac za plate i penzije za april u iznosu od 2,4 milijarde evra. Pri tome, Atina mora da plati MMF-u do 1. maja 203 miliona evra, do 12. maja 770 miliona evra, u junu 1,6 milijarde evra.
„Došli smo do kraja puta. Ako Evropljani ne budu dali novac za spasenje, neće biti druge alternative (bankrotu)“, rekao je listu vladin službenik.
Kako navodi „Fajnenšl tajms“, proglašenje bankrota, pet godina nakon dobijanja prve tranše finansijske pomoći od 245 milijardi evra, biće šok bez presedana za evrozonu.
Pri tome, piše list, upozorenje Vlade da se sprema bankrot, može predstavljati taktiku sa ciljem da se izvuku maksimalno povoljni uslovi za sporazum sa međunarodnim kreditorima u trenutku munjevitog pražnjenja državne kase.
Po mišljenju „Fajnenšl tajmsa“, objavljivanje bankrota Grčke, u kratkoročnoj perspektivi, najverovatnije će dovesti do obustavljanja vanredne finansijske pomoći Evropske centralne banke za pružanje likvidnosti grčkom finansijskom sektoru, zatvaranje grčkih banaka, kao i povećanja ekonomske nestabilnosti u zemlji.
Objavljivanje bankrota neće automatski dovesti do isključenja zemlje iz evrozone. Ipak, po mišljenju lista, premijeru Grčke Aleksisu Ciprasu biće teže da zadrži državu unutar ekonomskog saveza.
Iako je Nemačka, zajedno sa drugim partnerima Grčke, uverena da je evrozona dovoljno jaka da podnese posledice grčkog bankrota, niz evropskih činovnika navodi da će to za EU biti put u nepoznatom pravcu.