Tim koji radi na njenoj kampanji učiniće sve da promeni predstavu o hladnoj, arogantnoj i nepristupačnoj političarki kakva o njoj vlada.
Posla će imati i da je predstave kao političara koga nije pregazilo vreme — Klintonova je najstariji kandidat za američkog predsednika od kraja Drugog svetskog rata.
Jastreb američke politike
Hilari Klinton će se u kampanji osloniti na nasleđe svoga muža, Bila Klintona. Na planu spoljne politike, ovo nasleđe odlikuju intervencionizam i ideja o američkoj izuzetnosti, koncepti kojima su pravdali ratove u svetu nakon završetka hladnog rata.
Klintonova važi za jednog od najratobornijih jastrebova američke spoljne politike.
Kao „prva dama“ ohrabrila je svog muža i državnu sekretarku Medlin Olbrajt da napadnu vojsku bosanskih Srba 1994. godine i bombarduju Jugoslaviju 1999. godine.
„Insistirala sam da bombarduju“, objasnila je kasnije da je rekla mužu na telefonskoj vezi iz Afrike.
Za balkansko poglavlje Klintonove spoljne politike vezuje se i njen pokušaj da posetu Tuzli 1996. godine lažno opiše.
„Sećam se da smo sleteli uz snajpersku vatru…“ ispričala je u predsedničkoj kampanji 2008. godine opisujući taj događaj kao scenu iz ratnog filma, u kome je morala da beži od snajpera. Problem je što je ovu epizodu izmislila, jer se na snimcima videlo da nju, njenu ćerku Čelsi i pevačicu Šeril Krou dočekuje bosanska delegacija sa detetom koje joj se obraća. Klintonova je posle ovog otkrića tvrdila da je u pitanju manji gaf.
Sila boga ne moli
Bosanska epizoda, kao i uloga koju je sebi pripisala u mirovnom procesu u istočnoj Irskoj, bili su glavni argumenti da je spremna da stane na čelo američke vojske.
Klintonova je i jedan od najvećih zagovornika širenja NATO-a na istok Evrope, što je dovelo do tenzija sa Rusijom i rata u Ukrajini. Iste godine kada je Severno-atlantska alijansa bombardovala Beograd pristupile su joj Poljska, Mađarska i Češka Republika, i pored obećanja koje je 1989. godine Rusima dao Džordž Buš Stariji da se NATO neće širiti na istok.
Kao senatorka Njujorka bila je i jedan od najoštrijih zagovornika rata u Iraku, na istoj liniji sa američkim neokonzervativcima. U Senatu je zagovarala bombardovanje Iraka navodeći kao razlog Sadamovo hemijsko oružje i nuklearni program, optužbe koje su se potom pokazale lažnim.
Jedan od argumenata koje je tada navela bilo je njeno osmogodišnje iskustvo pored muža koji se bavio važnim nacionalnim pitanjima.
Klintonova se „proslavila“ i poređenjem Putina i Hitlera na početku krize u Ukrajini. Kao državni sekretar SAD od 2009. do 2013. godine aktivno je radila na smeni režima i širenju NATO-a u ovoj zemlji.
Jedna je od najzaslužnijih američkih političara za obnavljanje politike hladnog rata, koja ponovo deli Evropu.
Doprinela je pogoršanju američko-ruskih odnosa koji u ovom trenutku „ne mogu biti gori“, kako je za Sputnjik rekao Vladimir Džabarov iz Komiteta Saveta Ruske Federacije za međunarodne poslove.
