Ginter Vilhelm Gras rođen je u Dancigu, današnjem Gdanjsku, u Poljskoj, 1927. godine. Pre nego što je počeo da se bavi književnim radom, oprobao se u mnogim poslovima – volontirao je u podmorničkoj službi, radio u rudniku, učio kamenorezački zanat, studirao skulpturu i grafiku u Berlinu i Diseldorfu.
Široj čitalačkoj publici poznat je po romanu „Limeni doboš“, koji je objavljen 1959. godine. Usledila su dela „Mačka i miš“ i „Pseće godine“, koja zajedno s „Limenim dobošem“ čine „Dancig trilogiju“. Povezuje ih priča o usponu nacizma i ratnom iskustvu u jedinstvenoj kulturnoj sredini Danciga na ušću Visle.
Za roman „Limeni doboš“ Gras je dobio nagradu nemačkog udruženja pisaca „Grupa 47“, a film snimljen po toj knjizi dobio je Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu i Oskara za najbolji film snimljen van engleskog govornog područja.
Ginter Gras je dobio mnoštvo međunarodnih nagrada, a 1999. godine i najprestižnije književno priznanje – Nobelovu nagradu. Njegova književnost obično se svrstava u književni pokret koji zastupa „sporazumevanje s prošlošću“. Početkom milenijuma vratio se u sam vrh svetske književnosti novelom „Hod raka“, koja se smatra Grasovim najuspešnijim delom. Godine 2006. objavio je autobiografsko delo „Ljušteći luk“.
Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju.
Javnost je posebno uznemirilo Grasovo priznanje iz 2006. godine da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama. Gras se borio u Desetoj SS tenkovskoj diviziji Frundsberg na proleće 1945. godine, kada je ranjen i prebačen u američki logor za ratne zarobljenike.
Pisac koji je decenijama pozivao Nemačku da se hrabro suoči sa svojom nacističkom prošlošću naveo je u autobiografiji da nije izvršio nijedan ratni zločin, te da nije ispalio nijedan metak. Ipak, njegovo priznanje izazvalo je niz negativnih reagovanja u svetskoj javnosti, a mnogi su tražili da mu se zbog toga oduzme i Nobelova nagrada.
„Naša mladost bila je obeležena Nacional-socijalizmom, sa svim njegovim greškama, i ludilom, i slepilom. Za mene je to bila vera u pobedu do kraja. Primetio sam kasnije u životu kako je moje pisanje bilo pod uticajem tog perioda, a on utiče i na našu sadašnjost. Nisam bio u mogućnosti da biram sadržaj svog rada, on je već bio diktiran“, naveo je Gras u jednom intervjuu u novembru 2013. godine.
U aprilu 2012. godine Gras je objavio u nizu evropskih listova pesmu „Šta treba reći“, u kojoj je kritikovao politiku Izraela prema Iranu, kao i nemački plan isporuke podmornica Izraelu. I ova publikacija izazvala je talas kritika, a Izrael je piscu zabranio ulazak u zemlju, dok su ga nemački mediji optuživali za antisemitizam.
Ginter Gras svojevremeno se zalagao za bombardovanje Srbije. Kasnije je izjavljivao da je napravio pogrešnu procenu i da bi danas bio protiv bombardovanja.
