Uskrs je, za 11 vekova hrišćanstva u Rusiji, bio i ostao porodični praznik. Po čitavoj zemlji, počevši od Velikog četvrtka, peku se kuliči, spremaju se sirne pashe, boje se jaja na različite načine. Starinski je običaj da se za Uskrs pripremi bogata trpeza, pa čak i u skromnim porodicama, gde su kulič i jaja bili obavezni.
Slavlje u krugu porodice
Obojenim jajima porodice su se od davnina posebno ponosile. I ostala hrana koja bi se našla na stolu za praznik, nije se inače spremala običnim danima. Na Uskrs bi se služilo meso i to praseće ili teleće pečenje, uz druge specijalitete i neizbežni kulič i jaja.
Uskrs se obeležava u krugu najbližih. Takođe, običaj je bio da se tokom uskršnjih praznika posećuju rođaci koji daleko žive.
Osim toga, u kućama bi se palile sve sveće, lampe i ostali izvori svetlosti, a u hramovima bi tokom liturgije bile upaljene sve uljane lampe iznad ikona i mnoštva sveća.
Praznična liturgija trajala je čitavu noć. Sveštenici hramova bi po okončanju službe svetili jaja, kuliče i pashe koje bi doneli vernici.
Na Uskrs, polazeći na čestitanje praznika kod bliskih rođaka ili komšija, obavezno bi se nosila obojena jaja. Pozdravljali bi se i čestitali rečima „Hristos voskres — Voistinu voskres“ uz ljubljenje u obraz tri puta. Ovaj običaj se, inače, smatra karakterističnim za slovenske pravoslavne narode.
Tradicija i sovjetski period
Iako je nakon revolucije obeležavanje crkvenih praznika bilo zabranjeno, narod se dovijao i smišljao način da obeleži Uskrs.
Aleksej Sokolov, zamenik glavnog urednika radio-stanice „Vera“, kaže da se tradicija posećivanja groblja razvila tokom sovjetskog perioda.
„Ako govorimo o narodnim običajima, onda je najupečatljiviji primer posećivanje groblja. Ova tradicija se razvila tokom sovjetskog perioda, jer se nije moglo ići na liturgiju, s obzirom da su crkve i hramovi masovno bili zatvoreni ili srušeni… Ipak, narod je želeo da obeleži praznik.“
Danas se crkva trudi da vernicima objasni da ovaj običaj nema uporišta u religiji i da ga više ne bi trebalo praktikovati, napominje on.
„Iako je svake godine sve manje ljudi koji idu na groblja, gradske vlasti i danas organizuju pojačan autobuski gradski saobraćaj ka grobljima na Uskrs“, dodaje Sokolov.
Aleksej Sokolov kaže da je danas možda manje vernika u hramovima na sam Uskrs, nego što je bilo tokom devedestih godina. Ali, oni koji dolaze, oni veru prihvataju mnogo ozbiljnije, ne dolaze iz puke radoznalosti. Takođe, Sokolov kaže da država pokazuje svoju podršku time što čitav državni vrh prisustvuje liturgijama širom zemlje.
Tradicionalni kulič
No, da se vratimo kuliču. Ovaj uskršnji kolač se pravi od brašna, sa dodatkom kvasca i vode ili mleka. Od začina se mogu dodati vanila, kardamon, muskatni oraščić, zatim malo šećera i dosta sitno seckanog suvog voća i grožđica.
Kolač se obično pravi u obliku cilindra. Ipak, ranije je u pojedinim delovima Rusije bio pravljen u različitim oblicima. Neki su ga bogato ukrašavali, a drugi, pak namenski vrlo skromno.
Osim toga, u Rusiji se za Uskrs pravi i „sirna pasha“. Ovaj slatkiš je napravljen od mladog sira, pavlake, jaja, šećera i opet dosta sitno seckanog suvog voća. Smesa koja se dobije mešanjem svih sastojaka stavlja se u kalup oblika piramide.
Poslastica se, nakon vađenja iz kalupa, ukrašava i služi na prazničnoj trpezi.
