Silazak Blagodatnog ognja predstavlja jedno od velikih hrišćanskih čuda koje se ponavlja kroz vekove sve do danas. Blagodatni oganj je plamen koji se čudesno pojavljuje u crkvi Svetog groba u Jerusalimu, na mestu Hristovog vaskrsenja na bogosluženju na Veliku subotu, dan uoči Vaskrsa.
Na taj dan, bogosluženje i priziv Blagodatnog ognja zajedno služe Pravoslavna crkva u Jerusalimu, Srpska pravoslavna crkva i Jermenska apostolska crkva. Bogosluženju takođe prisustvuju i sveštenici Koptske i Sirijske pravoslavne crkve, kao predstavnici franjevačkog reda Rimokatoličke crkve. Bogosluženje Velike subote u hramu Svetog Groba (koja se još naziva i crkva Vaskrsenja Hristovog) liturgijski podseća na događaje Hristovog stradanja, pogreba i sahrane. Ujedno predstavlja i uvod u njegovo Vaskrsenje.
Blagodatni oganj iz Svete zemlje su i ranije donosili naši hodočasnici, ali nikada pre nije organizovan prenos Svetog ognja na Veliku subotu, kako bi ovaj nebeski blagoslov stigao na vaskršnje liturgije u srpske hramove. Kako kaže Branko Vukomanović, inicijator prenosa Blagodatnog ognja iz Jerusalima u Srbiju, ovo je prvi put da delegacija Srpske pravoslavne crkve, predvođena Vladikom slavonskim, Jovanom (Ćulibrkom), prenosi Blagodatni oganj na Veliku subotu u Srbiju, gde će u Hramu Svetog Save na Vračaru biti priređen svečani doček. Odatle će ovaj svojevrsni dar sa neba obići i Kosovo i Metohiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Hrvatsku. Ovaj poduhvat podržan je od strane dva ruska fonda — Fonda Sv. Andreja Prvozvanog i Fonda Sv. Vasilija Velikog. Blagodatni oganj biće prenet sa aerodroma u Tel Avivu do beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, odakle će, uz svečanu pratnju stići do Hrama Svetog Save na Vračaru. Plamen će tu biti predat verujućem narodu, nakon čega će uslediti Vaskršnja liturgija koju će služiti Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej.
Branko Vukomanović objašnjava za Sputnjik šta predstavlja Blagodatni Oganj: „Blagodatni oganj je direktna potvrda sa Neba o radosnoj Istini Vaskrsenja Gospodnjeg. Događaj silaska Svetog ognja je nažalost skriven od većeg dela našeg naroda, te će nas upravo projava ovog događaja ojačati u našoj veri i podsetiti ko smo“.
Izbor naših predaka upravo je potvrđen ovim plamenom, s obzirom da se on pojavljuje samo kod pravoslavnih hrišćana“, kaže Vukomanović:
„Sveti oganj se pojavljuje samo kod pravoslavnih hrišćana — silazak Blagodatnog ognja se isključivo dešava na molitve i ’u ruke‘ pravoslavnog Patrijarha. Pripadnici drugih crkava su pokušavali da prizovu Sveti oganj, ali bezuspešno. Istorija spominje dva takva pokušaja. Jedan je vezan za rimokatolike, a drugi za Jermene“.
Pokušaj rimokatolika se odigrao 1101. godine, kada su Latini (krstaši) vladali Jerusalimom. Da bi dokazali da su oni istinska crkva, preuzeli su od pravoslavnih praznovanje Svetog ognja. Na dan svetkovanja, rimokatolici su zauzeli prva mesta za prizivanje Svetog ognja i počeli se moliti. Međutim, Oganj se nije pojavljivao, ali nisu odustali od molitve. Latini su nastavili da se mole do jutra sledećeg dana, Velike nedelje na Vaskrs. Ali, ni tada im molitva nije bila uslišena i, napustili su hram razočarani. Posle odlaska krstaša, pravoslavni su nastavili svetkovinu Svetog ognja. Od tada Blagodatni oganj se opet pojavljuje.
Drugi slučaj, vezan za Jermensku crkvu, dogodio se u 16. veku. Da bi dokazali svoju nepogrešivost, Jermeni su podmitili turskog načelnika da pravoslavnog patrijarha ne pusti u hram, jer su oni želeli da prizovu Sveti oganj. Na Veliku subotu, Patrijarh je sa izvesnim brojem hrišćana ostao pred vratima crkve Svetog Groba, i tu se molio Bogu da na njega i vernike pošalje Svetu svetlost. I čudo se dogodilo: pojavio se Sveti oganj na nebu i kroz jedan od stubova na vratima hrama spustio se na sveće koje je držao patrijarh. Tom prilikom se stub raspukao, što se i danas može videti. U istom trenutku desilo se još jedno čudo: neki turski emir je sa džamije posmatrao šta se događa kod Crkve Svetog Groba. I kada je video pojavu Svetog ognja, povikao je: „Velika je vera hrišćana! Jedan je Istinski Bog, Bog hrišćana!“. I posle povika, emir se baci sa visokog minareta u ambis dvorišta hrama. Svi su od prisutnih očekivali da je mrtav, ali nije bilo tako. Vera u Hrista ga je spasla. Nakon toga je prešao u Pravoslavlje. Za njegov prelazak u hrišćanstvo su čuli neki muslimani, pa su ga ubili. Njegove mošti se danas čuvaju u manastiru Velike Presvete Bogorodice Jerusalimske.
Vukomanović kaže da je dolazak Blagodatnog ognja u Srbiju važan, jer se pomoću njega mogu razgrnuti talozi vekovne prašine koji je zaklonio temelje Svetosavlja, a upravo je Svetosavlje ono što nas definiše kao narod. Ono nas je sačuvalo u vremenima vekovnog ropstva, kaže Vukomanović.
„Duhovna vertikala sa Nebom je osnovni preduslov stabilnog života i razvoja na zemlji — gradeći državnu kuću na tim temeljima Srbija je postala najmoćnija država u Evropi, uz istorijsku paralelu da je upravo obnavljajući svoje nebeske temelje u današnje vreme to postala naša Bratska Pravoslavna Rusija. Upravo ova poruka ima snagu da preokrene put nesreće na koji su naša država i narod povedeni.“
