00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Dada, Slavko i Milan — ko ih je ubio?

© Foto : YouTube screenshot/vujasinovicaRadislava Dada Vujasinović
Radislava Dada Vujasinović - Sputnik Srbija
Pratite nas
Posle toliko vremena, nisam optimista da će se nalogodavci ovih ubistava otkriti, kaže Božo Prelević. Mislim da je komisija na dobrom putu i da smo dovoljno alarmirali institucije sistema da ozbiljnije rade na ovim slučajevima, smatra Veran Matić, predsednik vladine Komisije za istragu ubistva novinara.

Decenija i po bila je potrebna da se utvrdi da novinarka Duge Dada Vujasinović nije 8. aprila 1994. izvršila samoubistvo, već da je ubijena. Skoro 15 godina se čekalo da se otkrije ko je ubio novinara Slavka Ćuruviju, pokretača listova Dnevni telegraf i Evropljanin. Istraga o ubistvu novinara Večernjih novosti Milan Pantića traje 14 godina.

U januaru 2013. Vlada Srbije je pomogla formiranje nezavisne Komisije, na čelu sa Veranom Matićem, koja je ispitala sve okolnosti pod kojima su stradali Radislava Dada Vujasinović, Milan Pantić i Slavko Ćuruvija.

Dokle se odmaklo u rešavanju ubistava novinara?

Veran Matić, predsednik vladine Komisije za istragu ubistva novinara danas, dve godine kasnije, kaže za Sputnjik da je hapšenje osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije jedan od prvih ozbiljnijih rezultata ove komisije.

„U aprilu, odnosno 16. ovog meseca, biće pripremno ročište za suđenje optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Tim koji radi na slučaju Milana Pantića je udvostručen i istraga je vrlo intenzivna. U ovom trenutku postoji više elementa sa kojima istražni tim radi nego što je to bilo ranije. Mislim da je taj slučaj moguće rešiti. U slučaju Dade Vujasinović, radi se superveštačenje van zemlje upravo iz razloga što su domaći stručnjaci imali različite stavove i nalaze kad je reč o analizi mesta ubistva i svega onoga što je na tom mestu nađeno, tako da smo upravo zbog tog nekog nepoverenja odlučili da potražimo mišljenje relevantne međunarodne organizacije, tačnije, Nacionalnog forenzičkog instituta iz Haga, koji je pristao da to radi. Dakle, i taj slučaj će dobiti nekakav svoj epilog. Verujem da je moguće ustanoviti mnogo više činjenica nego što je do sada bilo“, kaže Matić.

Božo Prelević, advokat i bivši koministar policije u prelaznoj vladi Srbije posle 5. oktobra 2000. godine, podseća da je još u to vreme bila oformljena komisija koja je počela da radi na rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije i navodi da je imala šanse da dođe do njegovih ubica.

Uloga Državne bezbednosti

„Ali, tada smo se sapleli o Državnu bezbednost. Vidim da je sad nešto pokrenuto, ali osim Legijinog svedočenja nema mnogo toga novoga. Voleo bih kada bi se došlo do pravedne sudske odluke, mada je potpuno jasno da mi na optužnici imamo egzekutore, ali ne i naručioca. Što se tiče Dadine smrti, tu se radi o spletu nesretnih veštačenja i veštaka koji su uništili tragove. Međutim, centralno pitanje je da tu nikada nije ni tražen ubica, jer se brzo izašlo sa veštačenjem da je reč o samoubistvu. Počinioci tog dela nisu nikad ni traženi“, kaže Prelević.

Prelević ističe da se zalagao da se Radetu Markoviću posle 5. oktobra da status svedoka saradnika i da Srbija, kako kaže Prelević, razreši 100 ubistava.

„Da bi Srbija mogla da krene dalje? Tadašnje vlasti to nisu htele da urade, jer je bilo među njima i onih koji su bili deo te vlasti. Posle toliko vremena, nisam optimista da će nalogodavci ovih ubistava biti pronađeni“ dodaje on.

Matić je, govoreći o ubijenim novinarima, dao osvrt i na nastradale u RTS-u tokom bombardovanja. On je napomenuo da je taj slučaj naknadno pridodat komisiji i da je malo komplikovaniji, jer zahteva i ozbiljnu međunarodnu saradnju.

„Tražili smo određene odgovore od NATO-a, to jest, da nam odgovore na koji način je odlučio da RTS bude presedan, jer pre toga nijedna medijska kuća nije bombardovana na taj način. Tražimo ko je praktično izvršio ispaljivanje rakete na ovu zgradu. To je jedan put, drugi je lanac odlučivanja koji je doveo do toga da zaposleni ne budu evakuisani. Nije moguće da to bude samo direktor, koji je već odležao kaznu. Dakle, ja mislim da je komisija, u smislu rezultata, na dobrom putu i da smo dovoljno alarmirali institucije sistema da mnogo ozbiljnije rade na ovim slučajevima. Kada se bude završio, rad komisije će, nadam se, ostavititi za sobom informacije o tome ko je do sada opstruirao sva ubistva. Jer to šalje ozbiljnu i tešku poruku slobodi medija i novinara i mislim da ćemo upravo ovim radom postići da se bezbednost novinara i sistemski reši“, kaže Matić.

Istrage

Slavko Ćuruvija izrešetan je rafalom 11. aprila 1999. godine u vreme NATO bombardovanja u haustoru svoje zgrade u centru Beograda. Godine 2014. za njegovo ubistvo osumnjičeni su bivši šef DB-a Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.

Radonjić i Romić su u pritvoru od 13. januara 2014. godine, a Marković je u zatvoru u Požarevcu na izdržavanju kazne zatvora od 40 godina. Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim je raspisana međunarodna poternica. Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu potvrdilo je optužnicu protiv četvorice okrivljenih koji se sumnjiče da su 1999. godine ubili Slavka Ćuruviju. U saopštenju Apelacionog suda se navodi da su, odlučujući po žalbi, potvrdili prvostepenu odluku Višeg suda u Beogradu.

Milan Pantić je mučki ubijen 2001. godine sa više udaraca tupim predmetom u glavu u ulazu zgrade u kojoj je živeo, dok se vraćao iz obližnje prodavnice. Nekoliko meseci pre ubistva, Pantić je objavio seriju tekstova o privrednom i drugim vidovima kriminala u Pomoravskom okrugu. Odmah po ubistvu, policija je objavila foto-robot ubice i saslušala više od hiljadu ljudi, ali ubice nisu otkrivene.

Radislava Dada Vujasinović, novinarka Duge, nađena je mrtva u svom stanu na Novom Beogradu 1994. godine. Od početka do kraja zvanične istrage, njena smrt je vođena kao samoubistvo. Posle novog medicinskog i balističkog veštačenja uzoraka nađenih u njenom stanu, koje je naložio Okružni sud u Beogradu, utvrđeno je da je reč o ubistvu. Dadina porodica je još 7. decembra 1994. dostavila Okružnom javnom tužilaštvu izveštaj stručnjaka za sudsku medicinu dr Rastislava Lazarevića i balističara Zorana Jovanovića, prema kojima Dada Vujasinović nije mogla sama sebi da nanese povrede koje je imala. Međutim, ovi dokazi su uvaženi tek posle deceniju i po.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala