Prošle godine obuku je prošlo 124 srpskih spasilaca, a ove godine planirano je da više od 200 ljudi prođe obuke u centrima u Sankt Peterburgu i Moskvi.
Prema rečima Gorana Nikolića, načelnika Uprave u Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije, do 2008. godine srpski vatrogasci nisu učestvovali u spasilačkim akcijama na vodi zato što za to nisu bili obučeni. Od te godine počinje obuka srpskih vatrogasaca u centrima ruskog Ministarstva za vanredne situacije. Obuka se vrši u što realnijim uslovima koji mogu da budu i krajnje ekstremni, kaže Nikolić.
Srpski spasioci obučavaju se u centrima u Moskvi i Sankt Peterburgu. Cilj, kako kaže Nikolaj Sukora, zamenik direktora Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, jeste obuka i povećanje kvalifikacija stručnjaka u oblasti upozoravanja i otklanjanja vanrednih situacija.
Jedan od ljudi koji aktivno rade na obuci srpskih spasilaca je i počasni spasilac Ruske Federacije Mihail Šutov. Osim u Rusiji i Srbiji, on je radio na obuci spasilaca i u Švedskoj i Ukrajini.
„Cilj i pravac su svuda isti. Međutim, razlike postoje u tehničkoj opremljenosti, a razlikuju se i metode koje se primenjuju tokom operacija. Ono što je vrlo važno jeste da svi učimo jedni od drugih. Ja sam za vreme rada sa srpskim kolegama imao prilike da mnogo toga naučim. Toje ono što doprinosi ovim zajedničkim obukama. Želja svih spasilaca je da se što češće sreću na obukama i treninzima, a što manje u operacijama spasavanja“, kaže Šutov.
Mile Jovičić, komandant beogradske vatrogasne brigade, koji je i sam prošao obuku u centru u Sankt Peterburgu, kaže da su ruske kolege bolje opremljene u tehničkom smislu, a da naši spasioci nedostatke u opremi pokušavaju da nadomeste boljom obučenošću. Naši spasioci imaće prilike da svoja znanja prikažu u septembru na međunarodnom takmičenju u Sankt Peterburgu.
