Prvi Svetski kongres Roma održan je 8. aprila 1971. u Londonu, kada je za romsku himnu proglašena pesma „Đelem, đelem“, a ustanovljena je i romska zastava sa tačkom kao centralnim simbolom. Taj dan je proglašen za Svetski dan Roma, a obeležava se kako bi se ukazalo na njihov težak položaj i kako bi se države podstakle da obrate posebnu pažnju na unapređivanje položaja Roma u društvu.
Zaštitnik građana Saša Janković je ocenio da su Romi i dalje najugroženija manjinska grupa u Srbiji, a da do sada postignuti rezultati na unapređenju njihovog položaja, nisu otklonili ključne prepreke za njihovu socijalno-ekonomsku integraciju.
Morao sam da napustim školu
Sagovornik Sputnjika, Vladimir Radosavljević, rođen je u Vrčinu, odrastao u Beloj Crkvi, a u Beograd se preselio 1953. godine. Pošao je u osnovnu školu, ali je ubrzo napustio, jer je morao da radi. Sada mi je žao što nisam nastavio školovanje, ali nisam imao razumevanje porodice, kaže Vladimir.
„Ja nisam imao mogućnosti, a mladi danas imaju mogućnost, ali neće. U moje vreme nije bilo droge, moja generacija iz šezdesetih godina neće da se rodi više. Nije bilo droge, nije bilo krađa. Ne verujem da će nam ubuduće biti bolje. A danas deca, takozvana romska, ciganska deca imaju osnov da uče, međutim, neće. Takav je naš mentalitet“, kaže Vladimir.
Zarađivao je za život pomažući svakome ko ga je zvao da radi, utovarao je, istovarao, nosio, a onda počeo da radi u državnoj firmi. U Gradskoj čistoći, na beogradskom Dorćolu, ostao je do penzije. „Sa 30 hiljada ne može da se živi, velike su dažbine. Država se zajmila, kako neću ja“, kaže Vladimir, koji sada zarađuje sakupljajući staru hartiju.
„Vučem ovu korpu i skupljam papir. Ovde sam na Dorćolu svoju mladost dao i ovde i dalje opstajem. Tu na pogonu Gradske Čistoće od 63. godine sam radio, onda sam otišao u armiju, pa sam se ponovo vratio. Za 20 dana što sam sakupljao papir, zaradio sam 4.600 dinara. Pravo da vam kažem, ovi naši, nabeđeni Romi, kad god prođu kradu iz korpe, ja skupljam oni kradu“, kaže Vladimir uz osmeh.
Bio sam i ostao Ciganin
Sagovornik Sputnjika živi skromno sa suprugom i unucima na periferiji grada. Zna da se proslavlja Svetski dan Roma, ali to mu ništa ne znači, jer je, kaže uz osmeh, bio i ostao Ciganin, mora da putuje. Obišao je zapadnu Evropu. Kaže da tamo, ali i u Srbiji, nikada nije imao problema zato što je Rom.
„Ne mogu da kažem da sam imao problema, ni sad nemam. Ne mogu da budem neiskren, Od 53. godine sam u Beogradu. U Banatu sam živeo sa Crnogorcima, Bosancima, Ličanima, nikad nije bilo problema, verujte. Gde god sam vrata otvorio, nikad mi nisu rekli — ti si Ciganin, nema mesta za tebe“, kaže Vladimir.
Poznaju ga svi na Dorćolu, u bloku u kome je pogon Čistoće. Kad god je potrebna pomoć, zovu ga da nešto odnese, popravi. Radio je i u obližnjoj prodavnici, u njega imaju poverenje. Ima prijatelje, neki su i umrli, ali njihova deca ga zovu da im pomogne.
„Karakter i obraz mnogo znače, treba biti pošten, jesam crn, ali obraz mi je beo, to je najvažnije“, kaže Vladimir za Sputnjik.
Romi ostaju najsiromašniji
Istraživanja Kancelarije za ljudska i manjinska prava pokazuju da su problemi Roma u Srbiji brojni i prvenstveno se odnose na njihov ekonomski i socijalni položaj, stambene probleme i političku zastupljenost.
Statistika pokazuje da je jedan Rom sedam puta siromašniji od najsiromašnijeg Srbina, a tek 20 odsto Roma je funkcionalno pismeno. Ipak, izveštaji Evropske komisije, govore u prilog posvećenosti unapređivanju položaja Roma u Srbiji.
Predstavnike Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine će, povodom Svetskog dana Roma, primiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić.