„Normalno. Pucaju. Ne brini. Ako i na nas budu pucali, mi ćemo ti telefonirati“.
Ovako je Sazonova na svom Fejsbuku prepričavala telefonske razgovore sa bakom, koja živi u Lugansku, u Donbasu .
„Kuća nije mnogo razrušena, ali mesecima nije bilo struje, vode, ni gasa. Jelo su kuvali na vatri“, nastavlja Sazonova priču o životu svojih rođaka, povodom godišnjice „antiterorističke operacije“ Donbas.
Ona se od juna meseca bavi humanitanim radom — pomaže sa dokumentacijom i smeštajem izbeglica iz istočne Ukrajine, kojih u Rusiji zasad, prema različitim ocenama, ima oko milion i po.
Prema njenim rečima, najveći utisak su deca i tinejdžeri, koji se, kako kaže, ponašaju kao odrasle osobe.
„Što se tiče mlađih, nikada nisam videla da deca mogu da budu tako ozbiljna i skoncentrisana. Svi znaju kako je decu teško nahraniti, kako ona vole da izvoljevaju… Ali, kada su ih uvodili u trpezarije, u kojima se uglavnom služi ista hrana, niko nije rekao ni reč“, kaže ona.
Jedan od poslednjih „simbola“ takozvane antiterorističke operacije je Debaljcevo, gde su se u januaru i februaru vodile žestoke borbe, završene pobedom ustanika. Upravo te borbe imale su za posledicu humanitarnu katastrofu u čije se razmere uverila i Sazonova.
„Danas sam pročitala izjavu da u Donbasu nema dovoljno lekova. Istina, volonteri to govore već pola godine, ali čim su to saopštili predstavnici OEBS-a, informaciju su prenele sve agencije. Ne znam kako to nisu ranije primetile. Ali, najvažnije je da je informacija objavljena“, nastavlja Sazonova.
Prema njenim rečima, izbeglicama u Rusiji, takođe, nije lako, jer bi mnogi želeli da ostanu u blizini granice sa Ukrajinom, ali te oblasti nisu u mogućnosti da prime sve zainteresovane, pa moraju da odlaze u nepoznate gradove.
Sazonova kaže da izbeglice, uglavnom, za sve krive Ukrajinu.
„Kažu da je njihovu kuću gađala Ukrajina, da ih je iz zemlje, takođe, isterala Ukrajina, jer nisu prihvatili ’Majdan‘ i zato što su hteli bliže odnose sa Rusijom. Žale se da je ukrajinsku televiziju nemoguće gledati, jer su tamo sve same laži o ustanicima“, nastavlja ona.
U gradovima Donbasa je u poslednje vreme sve više ljudi i mnogi bi želeli da se vrate.
„Zahvaljujući toj ’antiterorističkoj operaciji‘ možda se poboljšalo stanje ukrajinskih tajkuna, ne znam. U životu građana, čak i onih koji podržavaju ATO, ništa se nije poboljšalo“, kaže Sazonova i izražava zabrinutost da se konflikt možda ipak neće okončati primirjem.
