On je rezultat kompromisa na koji su najpre uticale promenjene geopolitičke okolnosti na Bliskom istoku.
Najveći zaokret napravile su Sjedinjene Američke Države, za koje je Iran dugo bio jedan od članova Bušove „osovine zla“ i potencijalna meta američke vojne intervencije.
Za razliku od 2007. godine, kada je američka administracija pretila Teheranu bombardovanjem, optužujući ga da obučava šiitske pobunjenike u Iraku, a američka vojska u ovoj zemlji hapsila i zatvarala Irance sa diplomatskim pasošem, pomoć Irana na Bliskom istoku je sada dobrodošla u ratu protiv Islamske države.
Dogovor u Lozani označava novu fazu u odnosima Teherana i Vašingtona, odnosno Zapada.
Najveći dobitnik je predsednik Irana, Hasan Rohani, koji je ostvario izborno obećanje iz 2013. godine da će izvesti zemlju iz diplomatske izolacije i osloboditi je pritiska sankcija.
To, međutim, ne znači da je nepoverenje nestalo, o čemu svedoče izjave američkih i iranskih predstavnika po povratku u svoje zemlje.
Ministar spoljnih poslova Irana, Muhamed Džavad Zarif, nazvao je spinovanjem američki dokument u kome su predstavljene osnovne tačke sporazuma.
„Amerikanci su u tom dokumentu napisali ono što su hteli. Rekao sam to državnom sekretaru SAD Džonu Keriju“, izjavio je Zarif u intervjuu iranskoj televiziji IRINN.
Dejvid Olbrajt, američki stručnjak koji je pratio pregovore o nuklearnom programu, odgovorio je u „Njujork tajmsu“ da se Zarif i iranski predsednik bave spinovanjem kako bi sakrili ono što je dogovoreno.
Iz američko-iranskog duela izlazi da je svaka strana prećutala manje povoljne detalje sporazuma iza zatvorenih vrata.
Glavno neslaganje se tiče brzine ukidanja sankcija: iranska strana govori o hitnom ukidanju, dok je za Amerikance reč o postepenom obustavljanju, kako Teheran bude ispunjavao obaveze.
Iranci insistiraju da je dogovoreno razvijanje saradnje sa šest velikih sila u oblasti nuklearne energije, uključujući i izgradnju nuklearnih elektrana, dok Amerikanci to ne pominju.
Dve verzije se ne poklapaju ni kada je reč o smanjivanju skladišta uranijuma.
Ove različite interpretacije ostavljaju mogućnost za političke manevre u nastavku pregovora koji treba da dovedu do konačnog sporazuma 30. juna.
