Paljenje zastava nije bila česta pojava u srpskoj političkoj istoriji, a svaki takav događaj vezuje se za predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. Šešelj i njegove pristalice, za vreme NATO agresije, u centru Beograda, zapalili su zastave Demokratske stranke i crnogorske Demokratske partije socijalista. Novembra 2012, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Nemanja Šarović, zapalio je američku zastavu, a Vojislav Šešelj, otkako je pušten iz haškog pritvora na privremenu slobodu, posebno je aktivan u paljenju zastava stranih država — za kratko vreme zapalio je i američku i hrvatsku zastavu.
Sve to ne bi privlačilo toliku pažnju javnosti da paljenje hrvatske zastave nije dovelo do povlačenja hrvatskog ambasadora iz Beograda na konsultacije, i verbalnog duela srpskih i hrvatskih ministara. Situaciju je pokušao da smiri premijer Vučić, međutim, kako se čini, krhki srpsko-hrvatski odnosi opet su pali na niske grane.
Za predsednika Srpskog nacionalnog vijeća iz Zagreba, Milorada Pupovca, poslednji događaji pokazuju koliko su srpsko-hrvatski odnosi ranjivi i do koje mere suđenja za ratne zločine mogu da naruše međusobne odnose.
„Osim loše atmosfere i, za neko vreme zahlađenih odnosa, to pokazuje potrebu za uspostavljanjem ozbiljnih i trajnih mehanizama u komunikaciji između vlada Srbije i Hrvatske", rekao je Milorad Pupovac.
Zagrebačkom analitičaru Žarku Puhovskom Vojislav Šešelj deluje kao agent — provokator kome samo stalo da osujeti bivše saradnike Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. On samo želi da pokaže, kaže Puhovski, da je jedini kome je do Srbije stalo, i u tom smislu, Hrvatska ili bilo koja druga država igra drugorazrednu ulogu. To izaziva velike poteškoće Vučiću, kaže Puhovski, jer je teško primeniti silu protiv Šešelja, ali sada će srpske vlasti to morati da učine, jer je prekršio niz srpskih zakona.
„To do sada nije učinjeno, a sada će se morati učiniti i zbog simboličkog čina paljenja zastave i zbog toga što će ovih dana doći i izvršni nalog iz Haškog tribunala za njegovo prebacivanje u Hag“.
Po mišljenju Puhovskog, poslednji događaji predstavljaju simboličku tačku kojom se kreću srpsko-hrvatski odnosi, ali oni se bitno ne menjaju.
Najveća prepreka u odnosima dve zemlje je, kaže Puhovski, to što je Hrvatska članica EU, a Srbija nije.
