Stanovnicima Krima dopada se da žive u sastavu Rusije — do takvog zaključka došlo je američko izdanje časopisa Forbs.
Jedan odsto Krimljana smatra da su ukrajinski mediji objektivno osvetljavali događaje na poluostrvu, 90 odsto stanovnika takođe smatra da se njihov materijalni položaj na „ruskom Krimu“ poboljšao ili ostao isti, dok se otprilike isti procenat stanovništva Ukrajine žali na nagli pad životnog standarda.
Prema rečima autora članka, ma šta Kijev, Brisel i Vašington pokušali da dokažu, referendum je bio legitiman. Rapoze ističe da je on neutralna strana, da nema „svojinu ili suprugu u Rusiji i Ukrajini“ i da je daleko od ljubavi prema „ukrajinskoj poeziji ili Lavu Tolstoju“. On napominje da je podržao Rusiju zato što ceni činjenice.
Aleksandar Kozakov, direktor Centra za liberalno-konzervativnu politiku „Petar Sotolipin i Pavel Struve“, smatra da je objavljivanje članka u Forbsu svojevrsni „rezervni izlaz“ za Zapad.
„Zapad želi da pripremi svojevrsni poligon za povlačenje. A da bi to učinili treba se na nešto pozivati. Na leto će biti aktuelno pitanje ukidanja sankcija Rusiji. Veliki deo Evrope to želi, ali da bi se to uradilo, biračima treba objasniti promenu stavova.
Direktor Međunarodnog instituta za Najnovije države Aleksej Martinov podseća da ni za Forbs, ni za institucije javnog mnenja koje su sprovodile istraživanje, ne može da se kaže da gaje prevelike simpatije prema Rusiji.
„U moru laži i iluzija, važne stvari ostaju u drugom planu, ali ovo anketiranje su izvele ozbiljne kompanije, na njihove podatke orijentišu se i mnogi zapadni političari. Drugo je pitanje koliko će je prihvatiti zapadni svet. Lično sam siguran da ju je već prihvatio. Istina, to se ne tiče evropskih birokrata, koji se nalaze pod uticajem njihovih zapadnih partnera“, kaže Martinov.
