Peti sabor učesnika omladinskih radnih akcija održan je u beogradskom Domu omladine, zgradi koja je i podignuta u jednoj od akcija, a čija je funkcija u socijalističkoj Jugoslaviji bila da služi kao spomen dom svim radnim akcijama koje su održane u Jugoslaviji.
Sve je počelo neposredno posle Drugog svetskog rata idejom skojevca Mihaila Švabića da organizuje jugoslovensku omladinu, tek izašlu iz rata, za dobrovoljni rad na obnovi zemlje. Isprva, komunističko rukovodstvo bilo je skeptično prema ideji, međutim, ubrzo su shvatili da to može biti dobar način da se mladi mobilišu, uključe u obnovu razorene zemlje, i pri tom se osete važno — kao da učestvuju u velikom poslu. Tako je i bilo. Dva miliona omladinaca dalo je više od 150 miliona radnih sati na dobrovoljnom radu tokom svih radnih akcija širom Jugoslavije.
Taj osećaj provejavao je i skupom. Svi su svesni svoje uloge u izgradnji jedne zemlje. U nadahnutom govoru, to im je rekao i ministar za rad u srpskoj vladi Aleksandar Vulin.
„Kada smo bezglavo jurnuli u kapitalizam, ideja dobrovoljnog rada bila je zabranjena. Nosioci pljačkaške privatizacije nisu mogli da gledaju ljude koji su stvorili ono što su oni opljačkali. Nisu mogli da priznaju da oni nisu stvorili ništa, a da su neki pre njih stvorili sve. Pljačkaška privatizacija je ovu zemlju dovela baš ovde gde jeste, i učinila je zemljom koja nije zemlja socijalne pravde. Posle dvanaest godina pljačke, Srbija i ne može da bude zemlja socijalne pravde. To nije opravdanje da se za pravdu ne borimo. Naši kapitalisti se nisu previše istakli u organizaciji proizvodnje, ali u privatizaciji jesu, ne stvarajući pri tom novu vrednost. Sedeli su u zgradama i fabrikama koje su nastale, između ostalog, i dobrovoljnim radom. Malo su ih našminkali, dodali po koje staklo, maštovito ih osvetlili, ali nikada nisu rekli ko ih je napravio. I nisu napravili bolje. Puteve kojima se i danas vozimo, napravila je vaša generacija. Zgrade u kojima i danas sedimo, pravila je vaša generacija. Fabrike koje danas privatizujemo pravila je vaša generacija. Samo se nadam da će jednog dana moja generacija dobiti priliku da ovako sedimo i kažemo: `Ovo smo mi stvorili“, istakao je Vulin.
On je duh radnih akcija koje su nekada organizovane širom zemlje uporedio sa duhom solidarnosti među ljudima tokom prošlogodišnjih poplava.
„I kada su svi mislili da je dobrovoljni rad prevaziđen, kada više niko nije pominjao radne akcije, došle su poplave. I generacija koju niko nikada nije učio i podsticao da dobrovoljno radi, osetila je potrebu da učestvuje, da stvori, da brani, da bude uz onoga ko pati. Unuci koji su dobili imena po vama, počeli su da se ponašaju kao što ste vi ponašali kada ste bili njihovih godina. Odjedanput, Srbija je pokazala svoje najlepše lice! Odjedanput, Srbija je pokazala volju!Odjedanput, Srbija je pokazala snagu! Odjedanput, Srbija je pokazala dobrotu! Sve ono što smo zaboravili, što smo mislili da nema, sve ono što smo verovali da je zauvek iščezlo, da je nestalo. Generacija koju niko nije učio šta je dobrovoljni rad, jurnula je u dobrovoljni rad“, rekao je Vulin.
Udruženje nekadašnjih akcijaša i danas je aktivno i pokušava da utiče na donošenje zakona koji se tiču dobrovoljnog rada. Predsednik Upravnog odbora udruženja akcijaša Zoran Matović rekao je da ekonomski, duhovni, građanski i moralni preporod ne može da obezbedi ni dobronamerna, vredna i posvećena vlada ni sam pojedinac bez aktivnog učešća građana.
„Nema tih stranih investitora, ni para, koji će rešiti naše probleme pošumljavanja, čišćenja vodotokova, vetrobranskih zasada, zaštite čovekove sredine. Radne akcije, javni radovi, kampovi, goranske akcije su nezamenjiv faktor“, rekao je Matović.
Bivši akcijaši u radnim akcijama vide rešenje za mnoge probleme od javnog značaja. Matović je rekao da su akcijaši slali brojne predloge srpskoj Vladi, a pre par godina usvojili su predlog programa javnih radova. Međutim, pitanje organizovanja radnih akcija dotiče se više od 40 zakona, tako da je organizovanje novih akcija praktično nemoguće.
Akcijaše su još pozdravili i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević i državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta, nekadašnji bokserski šampion Nenad Borovčanin.
