Zbirka fotografija Stevana Kragujevića predstavlja prvi legat ovakve vrste koji obeležava važne događaje druge polovine 20. veka, kao što su studentske demonstracije 1968. i zemljotres u Skoplju 1963. godine, ali sakuplja i brojne portrete političara tog vremena.
Legat je formiran potpisivanjem ugovora između Muzeja i ćerke jugoslovenskog fotografa Tanje Kragujević, a pored fotografija zaveštani su i brojni korpusi knjiga i katalozi o Stevanu Kragujeviću, kao i nekoliko desetina predmeta i dokumenata koji svedoče o njegovoj profesiji fotoreportera, ali i o saradnji sa brojnim istaknutim savremenicima iz Jugoslavije i sveta.
Direktorka Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević rekla je na konferenciji za novinare u Beogradu da je formiranje legata jedna od najvrednijih istorisjkih tradicija ovdašnjih kulturnih prostora, a posao muzeja je da čuva kulturu i prošlost našeg naroda. Prema njenim rečima, legat Stevana Kragujevića predstavlja jedan od najznačajnijih kolekcija, jer su tu zabeleženi neki od najznačajnijih događaja novije jugoslovenske istorije.
Istaknuta pesnikinja i ćerka čuvenog fotoreportera Tanja Kragujević za Sputnjik je rekla da je njen otac svoje prve snimke zabeležio još kao dečak, pred početak Drugog svetskog rata, i samim tim tih snimaka ima jako mnogo. Pred kraj života, kako je rekla, iako je bio u penziji, on se i dalje bavio fotografisanjem za novine i časopise, tako da je iza njega ostala prebogata fotodokumentacija vezana za Jugoslaviju, odnosno Srbiju.
Stevan Kragujević započeo je svoju dugogodišnju karijeru kao fotoreporter Direkcije za informacije pri Predsedništvu SFRJ, a potom kao fotoreporter Tanjuga. Najveći deo radnog veka proveo je kao fotoreporter dnevnog lista „Politika“, gde je doprineo uvođenju novih rubrika, posebno onih koje su isticale važnost fotoreporterstva.
Prema rečima Tanje Kragujević, nije bilo dana da nije njegova fotografija obeležila neki događaj iz tadašnjeg života Jugoslavije. Ona kaže i da je Stevan Kragujević jako mnogo vremena proveo prateći život Josipa Broza Tita, tako da veliki deo fotografija predstavlja događaje u vezi sa životom i radom tadašnjeg predsednika SFRJ.
Pored toga, kao reporter, Stevan Kragujević je napravio i izuzetno bogat fond biografija koje predstavljaju pravu hroniku druge polovine 20. veka, ali i niz antologijskih i neoficijelnih snimaka. Učestvovao je na brojnim izložbama i dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima je i nagrada „Svetozar Marković“ za životno delo.
Izložba „Umetnost kao otpor fašizmu“
Direktorka Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević najavila je i da će 9. maja ove godine, na dan Pobede nad fašizmom, Muzej organizovati izložbu „Umetnost kao otpor fašizmu“. Autor izložbe je saradnik u Muzeju Dragoljub Kuprešanin, a posetioci će moći da pogledaju dela umetnika, među kojima su Hegedušić, Sandić, Teodorović, ali i mnogi drugi koji su u svojim delima prikazivali narodnooslobodilačku borbu.
