Vaša ekselencijo, prvi kvartal 2015. godine završava se u kontekstu svetske finansijske krize i sankcija između Rusije s jedne strane i EU i SAD sa druge. Kako se razvijaju poslovni kontakti između Rusije i Slovenije u ovakvoj situaciji nepovoljnoj po biznis?
— Smatram da se kontakti razvijaju u pozitivnom pravcu, bez obzira na složene odnose Moskve i Brisela, Brisela i Moskve. Slovenija je članica EU, ali kriza uvek pruža neke nove mogućnosti. I mislim da se, u pogledu biznisa, slovenačko-ruski odnosi zaista razvijaju u ispravnom pravcu. Možda je sada opala pažnja naših biznismena prema ruskom tržištu, ali mislim da je to privremena pojava.
Nedavno ste sa delegacijom slovenačkih biznismena leteli u Jakutiju. To je najveći administrativni region na svetu. Ali, nalazi se skoro na kraju sveta. Iz Moskve se do tamo leti pola dana! Čime je upravo Jakutija privukla pažnju?
— Leti se svega sedam sati. To nije tako mnogo… Sada tražimo dodatna tržišta. Evropski deo Rusije je skoro zauzet. Ali na Dalekom istoku zasad još postoji slobodan prostor za biznis, tamo slovenački i ruski biznismeni još mogu da nađu zajednički interes.
Sa nama su bili, ako se ne varam, predstavnici šest kompanija iz oblasti energetike, građevine, informacionih tehnologija i turizma. Tako da ćemo videti šta će biti. Ali stekao sam dobre utiske od puta.
Da li je to bila vaša prva poseta Jakutiji?
— Prvi put sam bio u Jakutiji ’97. ili ’98. godine. Tamo su zaista surovi uslovi života. Zimi 50-60 stepeni ispod nule, leti 35-40 iznad nule. Zanimalo me je da vidim šta se promenilo. Za mene lično to je zanimljiv ugao Rusije. Planiram da naredne godine u januaru ili februaru uzmem odmor i otputujem u Jakutiju.
Kakvi su vaši radni planovi za naredni period?
— U narednom periodu, verovatno do leta, to su posete Kazanju, Nižnjem Novgorodu, Samarskoj oblasti. Mislim da će mi to biti dovoljno. A u daljoj perspektivi ćemo otkriti za slovenački biznis Centralnu Aziju i Belorusiju.
