Dalija Šurab sedi kod kuće i planira svadbu koja se, verovatno, nikada neće desiti. Ona živi u Gazi, gde već osam godina traje izraelska blokada i ne može da ode kod svog mladoženje Rašida Fada, Palestinca sa zapadne obale reke Jordan, koji je zaprosio još pre četiri godine.
„Pokrenula sam kampanju na Fejsbuku, gde sam se svima obratila za pomoć, pokušavajući da dobijem izraelsku dozvolu da se preselim. Obraćala sam se palestinskim činovnicima, međunarodnim i lokalnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava, ali svi su reagovali kao da sam napravila ogromnu grešku samim tim što nisam izabrala sebi muža u Gazi i što se nisam pomirila sa svojom sudbinom ovde“, priča Dalija Šurab.
Istovremeno na zapadnoj obali reke Jordan njen mladoženja priča da i njega nagovaraju da odabere drugu nevestu. „Govore mi da naša veridba suviše dugo traje i da je vreme da nađem ženu na Zapadnoj obali. Očajan sam. Sa svima sam u sporu. Ali, bez obzira na sve, dok god imamo makar kakvu nadu, dok god imam makar i najmanju šansu da svoju nevestu dovedem ovde, nastaviću da se borim da dobijem tu dozvolu“, navodi Fada.
Daliju i Rašida deli betonski zid dugačak osam kilometara, na kojem danonoćno patroliraju vojnici. Postoje svega dva kontrolna punkta na kojima se može ući u sektor Gaze ili izaći iz njega.
Povremeno izraelske vlasti izdaju dozvole pojedinim biznismenima i, samo u izuzetnim slučajevima, Palestincima. Na Dalijinu nesreću, svadba za njih nije dovoljno važan razlog. U retkim prilikama kada je granica otvorena žitelji Gaze prinuđeni su da po nekoliko sati stoje u redovima, ali samo mali broj srećnika uspe da pređe na drugu stranu.
Po mišljenju direktora asocijacije za zaštitu prava „Ad-Damir“ Halila Abu Šamala, to je svojevrsna kolektivna kazna. „Oni tako vrše pritisak na palestinske vlasti, podsećajući ih da se blokada i okupacija nastavljaju. Pored toga, na taj način se vodi psihološki rat protiv palestinskog naroda, čiji je cilj da žitelji Gaze pate. Za one koji žive ovde Gaza je jednostavno veliki zatvor“, kaže Šamala.
Dalija Šurab preživela je već tri sukoba, dugo je pokušavala da nađe posao. Sada je njen san da se izbavi iz ratnog regiona i da počne da živi ispočetka zajedno sa svojim ljubljenim.
„U Gazi živiš bukvalno kao u grobnici. Primoran si da zaboraviš na svoje snove, da si čovek isti kao i svi drugi. Ne možeš da uživaš u običnim životnim radostima, na primer, ne možeš da se udaš za onog s kojim želiš da provedeš ostatak života“, žali se ova stanovnica Gaze.
Šanse da dobije dozvolu za izlazak iz Gaze su veoma male, zbog čega će na srećan kraj morati da čeka veoma dugo, možda i ceo život.
