„To verovatno zvuči čudno, jer je Nemačka poslednjih meseci utrla put mnoštvu iznenađenja u domenu pozitivnih ekonomskih promena. Ipak, vlada Angele Merkel ostaje najveća pretnja ekonomskom rastu Evrope“, piše Hirst.
Prema Hirstovim rečima, suština problema jeste u istorijskom strahu Nemaca od hronične inflacije. Upravo ovaj strah može da ubije nadu u dugotrajan ekonomski rast regiona. Istovremeno, opreznost je za Nemce važnija od razumne ekonomske politike, primećuje analitičar.
Hirst ukazuje na razliku između moćnih i slabih ekonomija Evrope na primeru nivoa nezaposlenosti.
U Nemačkoj i Austriji se trenutni nivo nezaposlenosti od pet odsto smatra normalnim, a njegovo dalje smanjivanje povuklo bi za sobom povećanje zarada radnika.
To je u oštrom kontrastu sa situacijom u Španiji i Grčkoj, u kojima nivo nezaposlenosti premašuje 20 procenata, a čak ni nagli ekonomski rast nikako ne bi mogao da utiče na povećanje proseka zarada.
Prema Hirstovim rečima, ovakva suštinska razlika podrazumeva različite procentne stope centralnih banaka. Ipak, imajući u vidu da ove zemlje imaju jedinstvenu valutu, stopa Evropske centralne banke za njih je jedna te ista – previše blaga za moćne ekonomije i previše surova za slabe.
U Nemačkoj su zarade zaista porasle, isto kao i nivo potrošačkog poverenja, navodi Hirst, i to bi moglo da donese korist ne samo Nemcima nego i periferiji Evropske unije – pre svega u oblasti izvoza.
Ipak, da bi se to zaista desilo vlada Angele Merkel treba da dozvoli porast inflacije u Nemačkoj – scenario na koji će „ultrakonzervativni“ Nemci teško pristati.
