„Srbija je posebno prijemčiva na ove napore, s obzirom da ta zemlja sebe doživljava kao most između Istoka i Zapada. Lideri EU treba da se zapitaju da li mogu sebi da priušte da zapostavljaju Srbiju najmanje još pet godina“, navodi komentator tog izdanja.
Proširenje EU na dnu evropske agende
Po njegovom mišljenju, zbog toga što je Evropska unija zaokupljena ukrajinskom krizom, Zapadni Balkan, kao i diskusije o proširenju EU pali su na dno evropske agende.
Tako je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio da će širenje EU biti zaustavljeno bar do 2020. Kao rezultat toga Brisel rizikuje da izgubi najjaču polugu uticaja na budući razvoj Srbije — mogućnost da se formulišu uslovi za pregovore o ulasku u EU, smatra „EU obzerver“.
Ako EU ne pokaže jaču zainteresovanost za region, Srbija može početi da traži alternativne puteve, a ti putevi vode u Peking i Moskvu, navodi to izdanje.
Srpsko-kineski sporazumi
Kako se ističe, kineska vlada vidi Balkan kao centar svoje dugoročne strategije ubrzanog širenja trgovine između Istoka i Zapada. Kineske banke imaju velike investicije u Srbiji.
Samo 2014. Beograd je potpisao 13 sporazuma i memoranduma sa Pekingom u sferi finansija, infrastrukture, telekomunikacija i transporta. Ekonomska saradnja između te dve zemlje ojačana je političkim sporazumima, dodaje „EU obzerver“.
„Prirodnija“ alternativa
„Prirodnija“ alternativa za Srbiju jeste Rusija, ukazuje komentator tog izdanja i podseća da su dve zemlje povezane istorijskim i kulturnim vezama.
Rusija podržava stav Srbije prema Kosovu, a Srbija je jedina država-kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji. Srbija je takođe, kako se podseća u tekstu, jedina zemlja van Zajednice nezavisnih država koja ima sporazum o slobodnoj trovini sa Rusijom.
Posebni odnosi između dveju zemalja jasno su demonstrirani oktobra 2014, kada je ruski predsednik prisustvovao prvoj srpskoj vojnoj paradi od 1986. godine, navodi „EU obzerveru“.
