Režim prekida vatre u Donbasu predviđen je Minskim sporazumom koji je stupio na snagu 15. februara. Ipak, strane su se više puta međusobno optuživale za kršenje primirja.
Sprovođenje Minskog sporazuma je već razmatrano u „normandijskom formatu“. Sastanak predstavnika Rusije, Francuske, Nemačke i Ukrajine na nivou političkih direktora održan je u Parizu.
Rusiju je na pregovorima predstavljao zamenik ministra inostranih poslova Grigorij Karasin, koji je po završetku diskusije istakao da su strane konstatovale da se čine nedovoljni napori za ostvarenje sporazuma iz Minska.
„Moskva računa na to da će evropski partneri pronaći mogućnost i načine da utiču na ukrajinsko rukovodstvo kako Kijev ne bi izbegavao da izvrši ono što je potpisano u Minsku“, rekao je Karasin.
Politički analitičar Pavel Svjatenkov podseća da „Minsk-2“ podrazumeva dijalog s ustanicima i političku reformu, ali da zasad nema ni jednog, ni drugog.
„Za političko regulisanje je potrebna, na primer, amnestija svih učesnika u borbenim dejstvima. Svaki građanski rat podrazumeva sveopštu amnestiju, inače će biti nezadovoljnih ljudi koji u perspektivi mogu uzeti oružje u ruke“, kaže Svjatenkov.
Prema njegovim rečima, Kijev, međutim, to ne čini, na osnovu čega sledi da možda planira nova borbena dejstva.
„Zapad, očigledno, ne želi da izvrši jači pritisak na ukrajinsko rukovodstvo. Za SAD će, u principu, biti dobra varijanta da u Ukrajini ponovo počne oružani sukob jer će im to omogućiti da nametnu Rusiji nove sankcije i da izazovu destabilizaciju EU, koja je ekonomski konkurent Vašingtona“, zaključuje Svjatenkov.
Zamenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Grigorij Karasin rekao je da su se Francuska i Nemačka složile sa stavom Rusije da Ukrajina treba da uzima u obzir mišljenje Donjecke i Luganske narodne republike.
Ovaj princip se, prema rečima rukovodioca „Političke stručne grupe“ Konstantina Kalačeva trenutno ne poštuje.
„Ukrajinski stav ostaje isti – nema nikakvog direktnog dijaloga sa samoproglašenim republikama, nikakvog učestvovanja njihovih lidera u biračkom procesu. Očigledno je da bi narod, kad bi se u DNR i LNR organizovali izbori, čak i po ukrajinskim zakonima, izabrao iste ljude“, smatra Kolačev.
Po rečima stručnjaka, Kijev ipak treba da bude zainteresovan za to da „udovolji“ EU, bar zbog toga što su Francuska i Nemačka obećale da će izdvojiti sredstva za obnavljanje infrastrukture u Donbasu.
Sama Ukrajina, kako kaže, nema sredstava za to, a neće ih ni imati u daljoj perspektivi.
