Na nedavnom samitu EU razmatrane su sankcije protiv Rusije. Njihovo važenje ističe na leto, ali produžetak se već smatra verovatnim. Kako Vi ocenjujete ove tendencije?
Mislim da je to apsurd. Od samog početka smatrala sam ove sankcije pogrešnim. One neće postati ništa bolje ako se nastave. Uz to, pitanje izaziva činjenica da se ove sankcije odnose na minski proces. Ja podržavam realizaciju minskih sporazuma, veoma sam za to da vlada Nemačke insistira na nastavku tog puta. Ali, neko se trudi da potkopa ovaj sporazum i mirovni proces. Tu pre svega mislim na one koji iz SAD i Velike Britanije isporučuju oružje i upućuju vojne savetnike.
Delovanje sankcija povezano je sa poštovanjem Minskog sporazuma, ali vi kažete da sankcije donose više štete nego koristi?
One u prvom redu štete evropskoj ekonomiji, štete nemačkoj ekonomiji. SAD su se odlično snašle u toj situaciji, one svakako nisu imale intenzivne ekonomske veze sa Rusijom. Poznato je i da u SAD postoji velika želja da se ruski gas istisne iz Evrope, zato što bi tek tada oni mogli da prodaju svoj mnogo skuplji gas iz škriljaca. Smatram da Evropa ne bi trebalo da bude toliko glupa da ponovo počne da deluje protiv svojih interesa.
U dokumentu Predstavničkog doma stoji da nezavisna, demokratska i prosperitetna Ukrajina odgovara interesima SAD. Šta se po Vašem mišljenju pod tim podrazumeva?
To su samo prazne reči. Kada SAD govore o demokratiji i ljudskim pravima, obično misle na ekonomske interese i na prava eksploatacije resursa. Ukrajina ovde nije izuzetak. Zna se da je zet američkog potpredsednika član upravnog odbora ukrajinske gasne kompanije. Zna se da su američki, baš kao i engleski koncerni, zainteresovani za ukrajinske rezerve gasa iz škriljaca. Agrarni koncerni takođe žele da dobiju pristup Ukrajini, njenom plodnom zemljištu. Ukrajinu nameravaju da eksploatišu. Sumnjam da je to u interesu njenog stanovništva i da zaista doprinosi mirovnoj i socijalnoj politici.
Ukrajinski premijer Jacenjuk izjavio je da je privreda zemlje zbog konflikta opala za četvrtinu. Na koji način možemo da joj pomognemo da stane na noge?
Problem je u tome što je ukrajinska privreda, naravno, nazadovala zbog rata, ali i zbog namere da se Ukrajina istisne iz grupe partnera Rusije. Teška industrija na istoku Ukrajine ima svoja tržišta za plasman u Rusiji, ne u EU. Tržište u EU ona neće ni naći. Njeno tržište za plasman bila je Rusija. Ako se prekinu i unište ekonomske veze sa Rusijom, Ukrajina nema perspektivu. Ono što je zemlji zaista potrebno jeste povratak u zajednički ekonomski prostor. To ne isključuje ekonomsku saradnju sa EU, ali ne po cenu konfrontacije sa Rusijom.
