Istorija ovog pitanja seže do vremena uoči početka Drugog svetskog rata, kada je tadašnji šef vašingtonske administracije Franklin Ruzvelt potpisao tajni ukaz o zabrani balalajki na teritoriji SAD tokom narednih deset godina. To se dogodilo 1940. godine i od tada se dekret redovno produžava.
Od 2000. godine, ukazom tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, zabrana je počela da važi i na Aljaski, jedinoj oblasti u SAD gde je do tada bilo moguće prodati ili kupiti balalajku, koja se tu smatra narodnim muzičkim instrumentom. U vreme Ruzvelta, ta teritorija još nije imala status države. Zabrana je uspešno zaobiđena zahvaljujući rupama u zakonu.
Instrument za ismevanje vlasti
Formalni razlog za zabranu balalajki u SAD bio je to što je ovaj instrument u carskoj Rusiji, prema oceni pravoslavne crkve i države, bio pogodan za „ismevanje vlasti“. Zabrana koja je važila u Ruskom carstvu ukinuta je u vreme Sovjetskog Saveta, ali je u SAD on ostao nepoželjan.
Zabrana je danas ostala na snazi, ali ne u punom obimu. Sviranje na balalajci nije zabranjeno, mada je za to potrebno imati specijalnu licencu. Masovna prodaja ovog instrumenta i njegova industrijska proizvodnja nisu dozvoljene. Pojedinačna privatna prodaja je dozvoljena.
To je jedan od razloga zbog kojih knjiga DŽ. Flina „Kako napraviti balalajku“, objavljena 1984. godine, ima veliku popularnost i zbog čega je doživela već devet izdanja. Za običnog Amerikanca koji želi da uživa u zvucima balalajke nema drugog načina za to osim da ga sam napravi — kupiti balalajku u prodavnici je nemoguće, bar još pet godina.
