On je izrazio uverenje da će evrointegracije nastaviti da doprinose jačanju povezivanja zemalja regiona, čemu je posvećena današnja konferencija "Unapređenje povezanosti i jaka glavna mreža".
Šef srpske diplomatije tom prilikom nije propusto priliku i da se osvrne na izjavu albanskog premijera Edija Rame datu koji dan ranije da „će nacionalno ujedinjenje svih Albanaca biti ostvareno ulaskom država u kojima oni žive u EU“.
„Zvaničnici balkanskih država treba da izbegavaju izjave koje vode korak unazad od krucijalnih stvari. Ta teza o nacionalnom ujedinjenju je namenjena biračkom telu. Svaki narod koji uđe u EU može to da kaže, ali čemu to vodi. Ne smemo da dozvolimo sindrom drona, da to utiče na stvari koje su od istorijskog značaja kao što je poseta albanskog premijera Beogradu i objedinjavanje svih naših projekata i njihovo zajedničko iznošenje EU“, rekao je Dačić.
On je „upozorio“ kolege da „spuste loptu“ i usmere se na ono što je pozitivno jer „sad imamo situaciju jedan korak napred, dva koraka nazad“ u međusobnim odnosima.
U Prištini se danas održava neformalni sastanak ministara spoljnih poslova i ministara transporta država regiona. Srbiju na tom sastanku pored dačića predstavlja i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Dačić je izjavio da je važno da zemlje Zapadnog Balkana međusobno sarađuju kako bi lakše realizovale projekte kojima konkurišu u EU.
„Najvažniji domet današnjeg skupa, pored činjenice da pokazuje relaksaciju odnosa na Balkanu je zajedničko opredeljenje da razvijamo mir i stabilnost u regionu i da samim tim pokušamo da na osnovu zajedničkih interesa definišemo naše interese i projekte koje bismo izneli predstavnicima EU“, rekao je Dačić.
Mihajlovićeva je izjavila da je na skupu postavljena osnovna saobraćajna mreža koja je deo mreže EU.
„Do sada se uvek pričalo, do sada smo imali razne želje svih država, pa i naše, ali nikada nije još stavljeno na papir da se kaže ovo je sada osnova mreža puteva i želenica koja predstavlja mrežu podržanu od strane EU“, rekla je Mihajlovićeva, dodajući da je ovaj skup nastavak Berlinskog procesa i razgovora premijera o potrebi regionalnog povezivanja.
„Da bismo se povezali istok-zapad, sever-jug, sve nekako prelazi preko Srbije i to je naša mogućnost“, rekla je Mihajlović.
Neformalni sastanak ministara spoljnih poslova i ministara transporta država Zapadanog Balkana održava se u Prištini u organizaciji ministra spoljnih poslova Kosova Hašima Tačija, a na konferenciji učestvuju i šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport i Komesar za politiku dobrosusedstva i proširenja Johanes Han.
Sastanak, na kome su glavne teme konkretni ekonomski projekti od regionalnog značaja, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, koje je moguće realizovati iz fondova EU namenjenih razvoju Zapadnog Balkana, otvorio je domaćin Hašim Tači, zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Kosova.
On je tom prilikom istakao da nema stabilnog Balkana bez Kosova.
„Za Kosovo je ravnopravno učešće na ovoj konferenciji snažan signal da bez Kosova ne može da se zamisli stabilan Balkan, kao ni integracija Balkana u Evropsku uniju“, izjavio je Tači po otvaranju skupa i istakao da će Kosovo biti predvodnik u konsolidaciji mira i otvaranja novog poglavlja pomirenja na Zapadnom Balkanu.
Komesar za politike dobrosusedstva i proširenja Johanes Han govorio je o značaju zajedničkih projekata zemalja Zapadnog Balkana usredsređujući se na infrastrukturne i energetske projekte. On je ocenio izuzetno značajnim projekte na železnici i rekao da je to najbolji način ukidanja barijera za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.
Prema njemu, na isti način treba da se povezuju i glavni ekonomski centri i luke. Zatražio je da zemlje budu realne i odrede prioritete kad je reč o projektima koje finansira Evropska unija.
„Treba ponuditi najznačajnije investicije i pritom treba da budemo pažljivi da izaberemo prioritete. Takođe, ako smo odlučni da podržimo ekonomski razvoj treba da radimo zajedno. Evropska unija će izdvojiti milijardu evra za unapređenje infrastrukture u zemljama Zapadnog Balkana. Projekti u infrastrukturi, transportu i energetici su ključni za ekonomski razvoj, privlačenje novih investicija i otvaranje novih radnih mesta“, istakao je Han.
Prva konferencija o Zapadnom Balkanu je organizovana u avgustu prošle godine u Berlinu pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje regiona, a drugi sastanak u oktobru prošle godine u Beogradu i ocenjen je kao istorijski.
Zajednički projekti bi trebalo svakako da budu definisani na Bečkom samitu 27. avgusta, a EU će IPA mehanizmom podržati te projekte sa oko milijardu evra.
Takođe, očekuje se da će značajna sredstva biti obezbeđena i iz drugih izvora finansiranja.
Predstavnici Srbije i Albanije su u prethodnom periodu posebnu pažnju posvetili razmatranju projekata gradnje auto-puta Niš–Priština–Tirana sa ciljem izlaska tog pravca na luku, zatim izgradnju Koridora 11 od Beograda do Crne Gore i njegovo ukrštanje sa Jadransko–jonskim auto-putem, takozvanim Plavim koridorom, kao i rekonstrukciju pruge Beograd–Bar i njeno povezivanje preko Crne Gore sa albanskim lukama.
