Bivši načelnik Centra za obaveštavanje iz vremena bombardovanja Srbije Avram Izrael kaže za Sputnjik da bi on sada malo aktuelizovao tu poruku i poručuje Beograđanima – ipak nije gotovo.
„O tome najbolje govori ova svakodnevnica koja nas okružuje. Ljudi su bez posla, smanjuju se plate i penzije, u narodu je sve manje volje i nade, mladi napuštaju zemlju“, objašnjava Izrael zbog čega misli da u Srbiji još nije gotovo.
Dramatičnih 78 dana, bivši načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje Avram Izrael se često seća ali i dalje ne može sebi da objasni kako je to neko na kraju dvadesetog veka odlučio da bombarduje jednu malu zemlju usred Evrope.
„Da li je moguće da je ljudski razum izgubio i da je prevladala bahatost moćnog i velikog prema jednoj maloj zemlji“, pita se Izrael.
Kaže da nekoliko događaja nikada neće zaboraviti i podseća da smo bili na korak od hemijskih katastrofa.
„Noći su uglavnom bile teške. Sećam se kada je NATO dejstvovao po skladištu raketnog goriva u Lipovičkoj šumi i kada je pogodio rezervoare u kojima je ostao deo raketnog goriva i kada se toksikološki oblak kretao u pravcu Beograda. Nešto slično se dešavalo i u Pančevu kada je bombardovan petrohemijski kompleks. Opasno je bilo i kada su pogodili „Prvu iskru“ u Bariču, kaže Avram Izrael i ističe da nikada neće zaboraviti malu Milicu i stradanje radnika RTS-a.
Na pitanje da li su zaposleni u Centru imali vremena za strah Izrael kaže da je ljudski plašiti se.
„Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. Ja sam kao posledicu rata dobio kancer od kojeg sam se lečio godinama“, kaže bivši načelnik Centra za obaveštavanje.
Avram Izrael je napisao knjigu u kojoj je zabeležio iskustva.
„Za nauk novim generacijama, pošto nadležni nisu bili zainteresovani da nas slušaju. Bilo je više stranih delegacija, posebno iz Skandinavije. Oni znaju da u Norveškoj sledećih 50 godina neće biti rata, ali se spremaju za 50. godinu i prvi dan“, kaže Izrael.
On na kraju postavlja pitanje da li je bombardovanje moglo da bude izbegnuto.
„Ako smo ovih dana potpisali Sporazum o specijalnim odnosima s NATO-om, pitam se da li su još pregovori u Rambujeu mogli drugačije da se završe.
Anegdote
„Kako taj Avram iz Izraela zna šta se ovde dešava?“, jedna je od najčešćih anegdota iz vremena bombardovanja objašnjava Izrael. Seća se i ratnog Uskrsa kada je štab dobio nekoliko hiljada uskršnjih jaja. Posleratna anegdota vezana je i za sliku, ulje na platnu `Sveti Georgije ubija aždahu`, koje je dobio Centar. „Sveti Georgije je ubio aždaju na kojoj je pisalo NATO. To ulje na platnu bilo je u prostorijama Centra do pre nekoliko godina kada je u posetu došla delegacija iz Alijanse. Činovnici su se uplašili i prefarbali natpis“, objašnjava Avram Izrael i dodaje da se ne bi trebalo stideti svoje istorije.
