U skladu sa zakonom o Javnom informisanju i medijima, nacionalni savet Albanaca doneo je odluku o formiranju radio-televizije koja će emitovati program samo na albanskom jeziku. Signalom će biti pokrivena teritorija opština Bujanovac i Preševo, a predsednici tih opština obećali su finansijsku podršku tom projektu.
S obzirom da je Zakonom o javnom informisanju i medijima nacionalnim svetima manjina omogućeno osnivanje medija, Nacionalni savet Albanaca odlučio je da formira svoju radio televizijsku stanicu.
„Ne želimo da čekamo ishod obavezne privatizacije lokalnih RTV Bujanovac i Preševo, jer to je nova opasnost uperena protiv svih zajednica koje žive u tim sredinama", kaže za Sputnjik predsednik nacionalnog saveta Albanaca Jonuz Musliju.
On precizira da će redakciju nove televizije činiti zaposleni iz postojećih lokalnih televizija, ali samo oni koji su albanske nacionalnosti.
„Srbi koji sada rade na RTV Bujanovac i Preševo, kao i na radiju Medveđa, ostaće bez posla. Za to je kriva srpska Vlada i Zakon o javnom informisanju koji je usvojila", kaže Musliju.
Dok su medijskim zakonom opštine i gradovi onemogućeni da osnivaju i finansiraju lokalne medije, posredno budžetsko finansiranje medija koje osnivaju nacionalni saveti, zakonski je dozvoljeno. Finansijsku podršku opštine novoj Albanskoj televiziji najavljuje i predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi.
„Informisanje posle 1.7.2015. godine biće na albanskom jeziku u Bujanovcu. Kako vidim, država ukida srpski jezik u lokalnim sredinama. I to što kažem u Bujanovcu, rekao sam i na TV Preševo i u Beogradu jer ne menjam mišljenje. Ali znajte, država to radi", ističe Arifi.
S druge starne, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković u razgovoru za Sputnjik nije želeo da prejudicira kako će se praktično realizovati odluka nacionalnog saveta, jer još uvek nije upoznat sa njenom sadržinom. Mirković ističe da u svakom slučaju razloga za strahovanje nema jer ne postoji mogućnost da u Preševskoj dolini građani ostanu uskraćeni za informacije na srpskom jeziku.
„U Bujanovcu postoji Radio Ema, koji je u privatnom vlasništvu i koji tamo funkcioniše dugi niz godina.Takođe, teritorija republike Srbije pokrivena je signalom javnog medijskog servisa Radio-televizije Srbije. Takođe ne treba zaboraviti i da će tokom procesa privatizacije biti data mogućnost svima da učestvuju u tom procesu", ističe Mirković.
Državni sekretar precizira da rešenja Zakona o javnom informisanju omogućavaju savetima nacionalnih manjina da posredsvom fondacija osnivaju medije koji ne mogu učestvovati na konkursima za projektno finansiranje.
„To je rešenje koje na neki način predstavlja vrstu pozitivne diskriminacije koja je bila neophodna kako bi se ispoštovala evropska praksa o zaštiti prava na informisanje nacionalnih manjina i za to smo zaista dobili velike pohvale", naglašava Mirković.
Medijske organizacije: Politika je pobedila struku
Zakonom o informisanju nije predviđen minimum koji su opštine dužne da izdvajaju za informisanje.
„Posledica takvih zakonskih rešenja upravo se sada vidi u praksi", poručuje predsednik Izvršnog odbora UNS-a i predstavnik Medijske koalicije koja je podržala usvajanje medijskih zakona, Petar Jeremić.
„Mi smo bili protiv mogućnosti da nacionalni saveti imaju pravo da osnivaju medije, ali politika je odlučila da takva opcija bude uneta u zakon. Tako je politika pobedila struku, jer nisu razmeli ili nisu hteli da razumeju potencijalnu opasnost. Sa profesionalnog stanovišta je neprihvatljivo da će ti mediji biti pod direktnim patronatom politike koja se sprovodi preko nacionalnih saveta nacionalnih manjina", kaže Jeremić i precizira da medijska koalicija sada nema mehanizme da izdejstvuje promenu zakona.
Predsednik Izvršnog odbora Profesionalnog udruženja novinara Srbije koje okuplja novinare iz više od 40 lokalnih medija u Srbiji Milan Petković, za Sputnjik objašnjava da se nažalost potvrđuje sve ono na šta su predstavnici zaposlenih u lokalnim medijima uporno upozoravali kada su ukazivali na posledice koje će proizvesti bezuslovna privatizacija medija.
„Praktično, Albanski nacionalni savet će formirati svoj medij koji će se finansirati iz budžeta, a da istovremeno nije obezbeđeno da manjinski narod na toj teritoriji, srpski narod bude informisan na lokalnom nivou, na svom jeziku. Takva situacija, nažalost, preti i mnogim drugim rubnim područjima Srbije, gde je srpski narod u manjini. Ali ono što je posebno paradoksalno u ovoj situaciji jeste činjenica da su medijski zakoni u suprotnosti sa odlukama Ustavnog suda. Te odluke su donete na inicijativu ANEM-a, u vreme kada je na njegovom čelu bio sadašnji državni sekretar Saša Mirković. Naime, 3.10.2013. godine Ustavni sud je doneo odluku da pravo nacionalnih saveta da osnivaju medije nije u saglasnosti sa Ustavom Srbije, dok je s druge strane 18. aprila 2012. godine Ustavni sud odlučio da pravo gradova i opština da osnivaju medije nije u suprotnosti sa Ustavom", ističe Petković.
Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa naglašava da je ta organizacija upozoravala da će se dogoditi upravo ovo što se sada dešava, jer je donet zakon u suprotan Ustavou, koji s jedne strane zabranjuje lokalnim samoupravama da osnivju medije, dok nacionalnim savetima to pravo ne osporava.
„Srbi će u svojoj zemlji biti nacionalna manjina koja neće imati svoje medije. Od početka je jasno da je sve rađeno pod uticajem moćnog lobija koji okuplja finansijere, političare i medijske tajkune", kaže Čabarkapa i naglašava da će javnost ostati uskraćena za informacije, koje su ključne za život u njihovoj sredini.
„Apelujemo na Ustavni sud da hitno uzme u razmatranje Inicijativu o oceni ustavnosti Zakona o javnom informisanju koju su još u septembru podneli SINOS i PROUNS i da spreči posledice primene tog zakona", naglašava Čabarkapa.
Prema prvim informacijama, redakcija ove nove medijske kuće biće u Preševu, a svojim signalom će pokrivati teritoriju opština Bujanovac i Preševo, gde prema procenama, živi oko 54.500 Albanaca.
Ukoliko se do 1. jula 2015. godine, lokalne RTV Bujanovac i Preševo, koje emituju program na srpskom i albanskom jeziku ne privatizuju, prestaće da postoje.
